Branilac nekadašnjeg glavnog komandanta OVK i bivšeg predsednika Kosova, Hašima Tačija, advokat Dejvid Huper zatražio je da preinači prvostepeno rešenje.
Britanski advokat zatražio je od Žalbenog veća Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu, da preinači rešenje kojim je odbijen zahtev da se njegov branjenik pusti na privremenu slobodu.
U žalbi koja je objavljena na sajtu Specijalizovanih veća, Huper je na 22 strane detaljno opisao dva ključna osnova za žalbu u kojima objašnjava zašto smatra da je sudija za prethodni postupak, koji je doneo prvostepeno rešenje, napravio “niz ozbiljnih grešaka”.
Prvim delom žalbe Tačijev advokat osporava sudijinu procenu rizika prema kojoj samo pritvorom mogu da se otklone rizici od njegovog bekstva, opstrukcije postupka, uticanja na svedoke i činjenja novih krivičnih dela.
Tvrdi da je sudija pogrešno primenio pravo i na osnovu toga doneo pogrešnu ocenu i to prilikom procene opasnosti i rizika od sva četiri razloga zbog kojih mu je pritvor potvrđen.
Pored ostalog, Tačijev advokat navodi da nema nikakvih dokaza da je Tači bilo direktno ili indirektno uticao na svedoke ili da je to pokušao.
Advokat Huper u žalbi piše da se sudija ponovo pogrešno oslanjao na prošlost i nedavni uticajan položaj Tačija, kada je zaključio da to može pokrenuti “mobilizaciju široke mreže pristalica s ciljem ometanja postupka”.
– Ovo je čista spekulacija – smatra Tačijev advokat.
Dalje tvrdi da su sudijina obraloženja lišena neophodnih “konkretnih osnova” da bi se opravdao dalji nastavak zadržavanja njegovog branjenika u pritvoru.
U tom kontekstu je naveo da je sudija pogrešio i kada ukazuje na „raširenu praksu zastrašivanja svedoka i mešanje u postupke protiv bivših pripadnika OVK“.
Tačijev advokat tvrdi da nema dokaza koji povezuju Tačija sa ovom praksom.
U kontekstu opasnosti od bekstva i skrivanja, pored ostalog, zamera sudiji i što nije dovoljno cenio, kako je naveo “poreklo i istoriju Tačija, njegov dobar karakter, zajedno sa ponašanjem tokom proteklih 20 godine, korake koje je preduzeo da svoju zemlju dovede do mira i nezavisnosti, njegove akcije za postizanje mira i pomirenje sa Srbijom i poštovanje koje je stekao u međunarodnoj zajednici, uključujući i njegovu nominaciju za Nobelovu nagradu za mir”.
Drugim delom žalbe Tačijev branilac kritikuje sudijino zaključivanje da nijedna alternavitna mera, poput kućnog pritvora uz onemogućavanje korišćenja interneta i drugih strogih režimskuh uslova, ne može da otkloni sve pomenute rizike Tačijevog bekstva, uticanja na svedoke, komunikaciju sa pristalicama, činjenje novih krivičnih dela…
Zbog toga traži od tročlanog Žalbenog veća, koje je imenovano u petak, da preinači sudijinu odluku i odobri Tačiju pripremeno puštanje na slobodu, pod uslovima koje nađe da su neophodni i prikladni.
Žalbe na rešenje o odbijanju privremenog puštanja na slobodu, pored Tačicjevog, podneli su i advokati Jakupa Krasnićija, Redžepa Seljimija i Kadrija Veseljija.
Tročlani sudski panel, koji čine sudije Mišel Pikar, Kai Ambos i Nina Jorgensen, odlučivaće o žalbama sve četvorice optuženih.
Pre nego što panel donese odluku o žalbama, pozvaće Specijalizovano tužilaštvo Kosova da se o njima izjasni pisanim putem.
Tači i ostali su uhapšeni početkom novembra 2020. godine.
On je prethodno podneo ostavku i predao se haškom sudu.
Sva četvorica nekadašnjih šefova OVK su optuženi za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti i terete se za zločine širom 40 mesta u kojima su ljudi neosnovano lišavani slobode, mučeni i ubijani, za koje im preti kazna doživotnog zatvora.
U optužnici Specijalizovanog tužilaštva Kosova se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.
Prema navodima optužnice, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni ucesnici u neprijateljstvima.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose prema optužbama individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada na osobe za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.
