Bravo!!!
Mogao je Stefan Milenković lako da bude jedan od onih talentovanih klinaca koje je "pojela" ambicija roditelja i prerano doživljena slava. Milenković se nije dao i "čudo od deteta" postalo je ne samo jedan od najboljih evropskih violinista, nego je na oduševljenje ženske publike izrastao u lepog, zgodnog i muževnog muškarca kojeg je milo i slušati i gledati. Ali sve bi to imalo kratku upotrebnu vrednost da Milenković nije ostao čvrsto na zemlji, svestan sebe i sveta oko sebe, ali i zemlje u kojoj je potekao pre 37 godina.
Izbegao je onaj kliše bezosećajnosti za kolektivno u koji tako često upadaju individualci ostvareni u umetničkim vodama. Tako da nije za čuđenje, ali jeste za svaku vrste hvale njegov napor da u SAD i u Kanadi održi niz humanitarnih koncerata za postradale u poplavama. Nije mu bilo teško da preleti Atlantik i da sa kolegom pijanistom Aleksandrom Serdarom nastupi na koncertu u beogradskom Centru Sava, čiji će sav prihod takođe otići za poplavljene zemljake.
Uaaa!!!
Dvojica ambasadora zemalja koje pretenduju da budu barjaktari demokratije u svetu, američki i engleski diplomata Majkl Kirbi i Majkl Devenport pokazali su prošle nedelje da nisu svakoj situaciji dorasli i da kritike na račun svojih država teško prihvataju.
Dvojica imenjaka iskoristili su pauzu skupa organizovanog na temu medija i cenzure da se izmigolje i izbegnu neprijatna pitanja na temu Vikiliksa i Edvarda Snoudena. Prethodno su se kritički osvrnuli na stanje medijskih sloboda i slobode govora u Srbiji. Čim je neko iz publike počeo da dovikuje imena najprogonjenijeg Amerikanca Snoudena i osnivača Vikiliksa Asanža, koji su otkrili kako veliki američki brat prisluškuje ostatak sveta i s kojom dozom prezira i omalovažavanja posmatra čak i svoje saveznike, njih dvojica su ugrabila maglu.
Tako se debata o cenzuri sama cenzurisala, a diplomatski dvojac se još jednom uverio da je Srbiju teško disciplinovati. Ne mogu to ni domaći režimi, ali ni oni u Briselu, Londonu i Vašingtonu.
