Godišnjica Dana pobede obeležena je 76. put tamo i gde se završni čin pobede i odigrao – u Berlinu. Memorijalni kompleks u Treptover parku posetile su hiljade poštovalaca velike žrtve koju je podnela sovjetska Crvena armija. Oni su se smenjivali tokom celog dana, a obeležavanje Dana pobede, praćeno je i konačnom pobedom proleća nad višemesečnom zimom, jer je pravo majsko sunce konačno grejalo od jutra do uveče.
Posle potpisivanja kapitulacije Nemačke, 8. maja 1945, Staljin je zahtevao da se potpis obavi ponovo i uz prisustvo sovjetskog predstavnika. Zbog toga je ovaj istorijski događaj “razvučen” na dva dana, pa Nemci slave 8. maj kao Dan oslobođenja od fašizma, a Rusi i ostali narodi 9. maj slave kao Dan pobede nad fašizmom. Tako su nemačke institucije položile vence u memorijalnom parku još u subotu, dok su u nedelju ovaj park posetili brojni simpatizeri herojskog poduhvata Crvene armije. Bilo je i potomaka učesnika odlučujućih borbi, oni su isticali fotografije svojih dedova koji su izgubili živote tokom operacije zauzimanja Berlina.
Ova manifestacija podsećanja na veličanstvenu pobedu, za koju su se žrtvovale desetine hiljada ljudi, uvek je propraćena susretima sa starim prijateljima, paradom raskošnih uniformi i isticanjem vojnih i nacionalnih simbola Rusije. Mnogi su se snabdeli i posluženjem sa ruskim specijalitetima, kako bi veći deo dana proveli u domaćoj atmosferi, sa brojnim sunarodnicima koji žive u Berlinu.
Dostojanstvo i ponos
Pozivu na ovu manifestaciju rado se odazivaju i naši ljudi, bilo da ovaj svečani dan podele zajedno sa bratskim ruskim narodom, bilo da ukažu na solidarnost Crvene armije i Jugoslovenske narodne armije, tokom zajedničkih operacija oslobađanja nekih delova naše zemlje.
Robert Alađi iz Bačke Topole, koji je više godina u Berlinu i bavi se saobraćajnom tehnologijom, redovno dolazi.
– Dan pobede je veoma važan, mi uvek moramo da se podsećamo šta se sve odigravalo na ovaj veliki dan. Stiče se utisak da se istorija ponavlja, ono što su nekada Nemci radili sada su preuzeli neki drugi moćnici. Na Zapadu se sprovodi antiruska propaganda, pa tako nastoje da Rusiju ignorišu kao jednog od glavnih učesnika u pobedi nad fašizmom. Rusi su podneli ogromne žrtve u Drugom svetskom ratu i ja svakog 9. maja dolazim ovde da izrazim poštovanje neustrašivim sovjetskim vojnicima. Prilikom prve posete Berlinu, kad sam kao turista došao da vidim ovaj park, fotografisao sam se ispred spomenika sovjetskim vojnicima, to je ujedno moja prva fotografija u Berlinu. Uvek sam ovde za 9. maj, i preko godine često dolazim makar na kratko, da odam poštu palim herojima. Ceo spomenički kompleks mi je prirastao za srce – ističe Robert Alađi.
Zoran Živković, moderni heroj, koji je prošlog leta u Berlinu spasao devojčicu od kidnapovanja, takođe je došao da uveliča ovu svečanu manifestaciju.
-Treću godinu sam na proslavi Dana pobede, s tim što sam na početku dolazio 8. maja, a onda sam saznao da se 9. maja održava mnogo veća manifestacija, uz veliki broj ljudi koji prodefiluju memorijalnim parkom sa puno dostojanstva i ponosa. Ko zna kakva bi bila sudbina drugih naroda, pa i našeg srpskog naroda da Rusi nisu podneli tu ogromnu žrtvu. Imam brojne prijatelje iz Rusije i drugih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, a nedavno mi je jedan komšija doneo flašu votke iz rodnog Kijeva – dodao je Živković.
Trobojka s petokrakom
Đorđe Vidović, jedan od četvorice braće iz Nove Pazove, koji žive u Berlinu, ima znatno bogatije iskustvo sa ove manifestacije.
– Već petnaest godina prisustvujem proslavi Dana pobede. Fascinantno je videti koliko se Rusa koji žive u Berlinu okupi za ovu priliku. Bilo bi lepo kad bi i naši ljudi u većem broju bili prisutni, ali kod jednog dela postoji odbojnost prema petokraki i ideologiji koju ona simbolizuje. Kod Rusa ne postoje takve nesuglasice, dolaze politički i vojni zvaničnici, sveštenici Ruske pravoslavne crkve i Kozaci, koji su ostali imuni na Oktobarsku revoluciju. Sa nama je situacija nešto složenija, pa je jedanput, pre tri-četiri godine, došlo do žustrije prepirke između grupe Srba i grupe Makedonaca zbog jugoslovenske zastave sa petokrakom, koju su nosili Makedonci.
Adam Lauks, poznat kao najangažovaniji aktivista za podizanje spomenika potpukovniku Stevanu Švabiću u Beogradu, prisustvo na ovoj manifestaciji smatra obavezom. On se ne odvaja od jugoslovenske zastave.
– Svake godine sam ovde 9. maja i već sam prestao da brojim koliko je to puta do sada. To je za mene obaveza koje ću se držati do kraja života. Ovde doživim uvek puno lepih susreta. Dođu i ljudi iz cele bivše Jugoslavije, obraduju se kad me vide sa jugoslovenskom zastavom, i svi bi rado da se slikaju sa mnom.
Bez maski i distance
Na propisane mere nošenja maski, držanje distance i zabrane okupljanja u većem broju niko nije obraćao pažnju. Policija je bila prisutna na ulazu, kao i u samom parku i povremeno, “više stidljivo” megafonom je upozoravala prisutne da se pridržavaju mera, ali se na to niko nije obazirao.
Sećanje na detinjstvo
Alma Tatarević, stilistkinja za mušku modu i umetnički fotograf, kao desetogodišnja devojčica došla je sa roditeljima iz Bosanske Krupe u Berlin, pred početak rata u Bosni i Hercegovini. Ona navodi:
– Mnogo mi se sviđa kako se ovde sve danas odvija. Drago mi je kad vidim i ovu jugoslovensku zastavu. Ipak se sećam tog vremena kad smo bezbrižno živeli u zajedničkoj državi u kojoj je vladao mir i u kojoj smo se tada lepo slagali. Taj utisak iz detinjstva mi je u sećanju i ostaće nepromenjen – naglasila je Alma.
Zaboravili na koronu
Bobi Krstić, Dragan Stanojkovski i Angelčo Vučkovski su iz Severne Makedonije i nisu želeli da propuste priliku da se slikaju sa jugoslovenskom zastavom. Bobi Krstić kaže:
-Živim 15 godina u Berlinu i radim kao šofer. Ova dvojica su mi drugari iz Skoplja, koji su došli da traže posao. Dolazim već 4-5 godina, bio sam i kad su dolazili Noćni vukovi iz Rusije, a jedne godine sam u Drezdenu dočekivao grupu iz Makedonije na motorima, koju sam onda sproveo do Berlina. Ovde je odlična atmosfera, niko ne nosi maske, a na koronu smo zaboravili – zadovoljno je zaključio Bobi.
U Bobija, Dragana, Angelča i Adama našla se još jedna ruska prijateljica koja se obradovala jugoslovenskoj zastavi.
