Dok su građani Mitrovice oplakivali dvojicu divnih momaka, koji su mnogima bili uzor, negde na dnu jezera dubokog oko 30 do 40 metara, još su ležala tela Aleksandra Miletića i Dušana Nikolića. Mada su gliseri izvučeni iz vode, njih nigde nema, a rodbina i prijatelji koji čamcima krstare Gazivodama očekivali su ronioce i specijalizovane ekipe Kfora i Euleksa da pokušaju da pronađu tela nesrećnih mladića.
Posekotine i udarciNa izvučenim gliserima jasno se vidi da je došlo do sudara. Na telu Vladana Stašića uočene su ozbiljne posekotine i udarci. Porodice nisu dozvolile obdukciju pripadnicima Euleksa u Orahovcu, pa će zauvek ostati tajna da li su stradali od povreda ili od davljenja. |
Tužno je bilo i u naselju Banje, gde je sa obala Gazivoda iscrpljena Zorka Miletić, Petrova sestra, jecala i dozivala muža Aleksandra nadajući se da je možda još živ.
Njena deca Jakov i Lena izgubili su dobrog oca i voljenog ujaka. Tuga je obarala sve sa nogu i u domu Mirkovića, Petrova majka Dana zapomagala je za sinom i pitala se kako će njegova supruga brinuti sama o dvogodišnjoj ćerkici. Strašno je bilo i u porodicama Dušana Nikolića i Vladana Stašića koji su imali devojke i uskoro je trebalo da se žene.
Svi su bili momci za primer, vredni, pošteni, radni… Drugovali su od detinjstva. Dušan Nikolić je bio profesor u Tehničkoj školi, ali i vlasnik benzinske pumpe, dok je Aleksandar Miletić imao radnju za popravku i prodaju kompjutera. Njegov šurak Petar Mirković bio je vlasnik kafića, a Vladan Stašić je predavao fizičko vaspitanje u osnovnoj školi u selu Bube kod Zubinog Potoka.
– Voleli su jezero Gazivode gde su provodili nekada i po celo leto. Sedeo sam sa njima i gledao utakmicu Nemačka – Argentina, a onda su krenuli u obližnju vikendicu da spavaju i sa sredine jezera čuli smo slabiji i tup udarac, a potom još jedan jači – tužan je Petar Radonjić.
