U međuvremenu, na Srbinu adresu Vestern Unionom stigla je od ove plemenite porodice još jedna donacija od 110 AUD, čime su, majka i ćerka iz Australije izvršile dato obećanje i postale stalne donatorke dvojice braće Srbe i Novice.
"Kad sam pročitala Srbinu sudbinu u ‘Vestima’ toliko me to dirnulo da sam mogla plakati. I pričala sam s mojom ćerkom Tijanom, pa smo rešile da budemo Srbini sponzori kome ćemo slati svakog meseca po 100 AUD", napisala nam je na odličnom srpskom jeziku humana Milenka Latinčić koja u Australiji živi već 46 godina, a u ovu zemlju je stigla kada je imala samo pet godina.
Majka troje deceNiko ne treba da mi se zahvaljuje što pomažem sirote i uboge, mene čini srećnom i zadovoljnom kad mogu da pružim onima koji imaju manje od mene. I ja sam majka troje dece i uvek polazim od njih… Žao mi je što ne mogu više, jer svakog meseca šaljemo donacije i za Banjaluku, ljudima koji su takođe u teškoj situaciji, kaže Milenka Latinčić. |
– Hvala Bogorodici, baš na njen najsveti dan dobio sam pare od dobre žene. Ona nas sve gleda i misli na nas, naša zaštitica. Pare moram da čuvam i trošim pomalo… Kako sam? Pravo da vam kažem – patim! Ne spavam od žala za bratom koji ode od kuće u selo Trnica. Hoće da se ženi – počinje priču Srba koji je donedavno živeo sa 35-godišnjim Novicom, a kojem su provodadžije pronašle devojku.
– Devojka je dobra dušica, tako izgleda. Majka joj radi u Nemačkoj, imaju u selu novu i staru kuću, a tamo prema Nišu još jednu. Bogati su, ima posla i za mog brata, dobro je da se on sredi… Ići će godinu dana kod njih da vidi šta će i kako će da bude… Ostadoh sam, mnogo smo se navikli jedno na drugo, ali život je takav… njegova ženidba doneće i meni radost – kaže Srba.
U Kozjem Dolu, koristi oveću prostoriju stare ruinirane škole koja mu je prepravljena da može da stanuje. Najveća razonoda mu je baštica koju lično obrađuje.
"Rodilo je sve: paprika, paradajz, krastavica, krompir, od svega pomalo, za mene mnogo. Slabo jedem još od dečačkog doba. Nemam apetita. Nešto će da napravim za zimu, a najviše ću da nanižem crvenih paprika, pa da ih osušim – kaže vredni Srba koji još ima noće more. On se kao danas seća kako je njegova majka patila, a imala je devetoro dece…
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
– Sanjam noću kako smo skupljali bajat hleb da preživimo, pa majka da nas spase reši da se uda za jednoga starca u kumanovskom selu Dejance. Nije bio loš, poslao me i u školu, ali, završio sam samo prvi razred. Majka Olga jedno jutro reče: "Gotovo je sa školom, ideš za ovčara kod gazda Tase u kratovsko selo Rudince, hleb da zaradiš. Čuvao sam preko 100 ovaca. Lepo beše, napravam sviralu i sviram po ceo dan. Beše i loše, bolje su hranili kučiće nego mene. Majka je iznenada obolela i umrla kada sam imao deset godina. Bio sam prepušten gazda Tasi. Nisam se žalio dok nije umro i pojavio se drugi gazda Stojadin Mlohar. Loš čovek, velik zver… Gde me sretne, tu me bije. Udara gabrovim štapom kao krvnik. Zašto, bre, bože? Plačem po celu noć… Kasnije sam jedva pobegao sa bratom u Srbiju, ali zauvek ostadoh polovina od čoveka – seća se Srba svoje golgote.
Dar iz PertaPod šifrom "Baka i deka iz Perta" stiglo je 50 AUD za Srbu Stankovića, koje je naš novinar uručio prilikom svoje poslednje posete. Zahvaljujemo se nepoznatim darodavcima u Srbino i ime "Vesti". |
