Karatiskinja Tanja Petrović (41) rođena je u Beogradu, ali se porodica ubrzo po njenom rođenju preselila. Njena majka Ljubica i otac Blagoje bili su prosvetni radnici, pa su se sa decom često selili zbog posla.
– Rodila sam se u Beogradu, ali sam rano detinjstvo sve do polaska u školu provela u Prizrenu. Pred moj polazak u prvi razred osnovne škole vratili smo se u Beograd i skrasili na Voždovcu. Naša ulica, ali i susedne, bile su prepune lipa koje su svojim krošnjama u proleće pravile mirisne tunele, a zimi su izgledale nestvarno kada po krošnjama napada sneg – priseća se Tanja. Odrasla je uz starijeg brata Vladu koji joj je bio idol. Zbog njega je nosila kratku frizuru, iako je devojčica i pikala fudbal s dečacima.
– Svi su mislili da sam dečak, pa se Vlada često žalio roditeljima da mu drugari kažu:"Ajde, zovi mlađeg brata da igra fudbal". Njega je bilo sramota što su za njegovu sestru svi misle da je dečak. Kada sam bila treći razred osnovne škole čula sam čudne zvukove iz fiskulturne sale, provirila i otkrila karate. Dopao mi se kimono, a kada me je trener pitao šta znam o karateu, drsko sam rekla da ne znam ništa i da sam došla da naučim. Treninzi su bili naporni, ali mi nije bilo ni na kraj pameti da odustanem, mada mi meditacija nije bila jasna, pa sam se samo trudila da budem mirna tih pola sata – priča Tanja, koja je pohađala i nižu muzičku školu.
