U Eparhijskom centru u Diseldorfu, promovišući svoju knjigu “Srbska riječ – Riječ Božija”, predavanje je, pred više od stotinu ljudi, održao profesor Mihailo Jelić. Pre jedne decenije, a posle 15 godina nastavničkog rada u Šamcu i uporednog studiranja za profesora srpskog jezika, Jelić je došao u Nemačku i u Bohumu na odseku slavistike završio master studije. Kao i mnogim našim ljudima početak u tuđini mu nije bio lak. Studirao je i radio kao taksista, dok je supruga Cica zaposlivši se preuzela na sebe veliki deo tereta “školovanja” muža, a istovremeno i njihovog sina Sergeja, tada gimnazijalca.
Profesor Jelić je sada našim ljudima u Severnoj Rajni – Vestfaliji poznat kao veliki pobornik za pokretanje i očuvanje nastave maternjeg jezika. Radi kao učitelj srpskog jezika našoj deci u Hagenu, Dortmundu i Lipštatu i docent je za naš jezik na Filološkom fakultetu u Bohumu.
Prvi put objavljena 2007. godine, knjiga “Srbska riječ – Riječ Božija” imala je do sada šest izdanja, a autor je, govoreći našim ljudima o njoj zajedno sa Jovanom Ilijaškovićem, bez čijeg idejnog doprinosa knjiga ne bi ovako zaživela, posetio 10 gradova u BiH, pet u Srbiji i više od 20 gradova u Holandiji, Švajcarskoj i Nemačkoj.
Biblijske slike
Posle uvodne reči vladike Jovana, kojom su prisutni pozvani da saznaju nešto više o našem jeziku i od njega neodvojivom duhovnom kontekstu, predavač je prisutne suočio sa nizom značenjskih, istorijskih i duhovnih odjeka koje naše svakodnevno korišćene reči nose ili, bolje reći, čuvaju. Kako su u svom vremenskom i prostornom postojanju primeri obuhvatali i prevazilazili prisutne generacije, kao i krajeve iz kojih potiču, svi su se u nekima prepoznavali – od onih koji kažu “brate”, preko onih koji brata nazivaju “brtom” ili “batom”, do onih koji jednostavno kažu “Đe s, ba”.
Primeri porodica reči u direktnoj vezi sa biblijskim slikama kao “Stvoritelj stvori stvorenja i tvorevinu” ostali su mnogima i smislom i muzikom u pamćenju. A objašnjena značenja reči venčanje, sahrana ili osnova od reči čovek i duša – potpuno su privukle pažnju slušalaca, kao i objašnjenje zašto se muzička grupa Srbski pravoslavni pojci zove baš srbski.
Posle predavanja na kome su se prisutni profesoru Jeliću zahvalili dugim aplauzom, zanimljivo je bilo čuti i kakve utiske nosi Viktorija Divjak, Srpkinja rođena u Sloveniji, koja je živela u Beogradu, a odskora je u Nemačkoj.
Tri slova u slovu B
– Neverovatno je koliko sam toga novog naučila – nečega o čemu ranije nisam ni razmišljala, nisam ni obraćala pažnju na suštinu našeg jezika. Zanimljivo je da sam kao slovenački đak uvek učila o srbskom jeziku, a sada shvatam da se u toj reči koju smo mi tako učili čuva pravo ime naroda – Srbi. Primer profesora Jelića u vezi sa tim bio je sjajan jer nam je pokazao da se ćirilično B sastoji od tri slova – B, O, G. U tome i jeste ta duhovna crta našeg naroda. Imam osećaj kao da su mi se odjednom u jasnu celinu sklopila mnoga znanja koja sam nosila – iskreno oduševljena rekla je naša sagovornica.
Svakako je interesantno čuti utiske i nekoga od mlađe generacije. Jelena Filipović je, pohađajući engleske i nemačke škole, srpski učila samo u porodici. Kao docenta i doktoranda na Katedri za engleski Univerziteta “Hajnrih Hajne” , tema knjige ju je potpuno privukla. Veoma dobrim srpskim jezikom ona nam je kazala:
– Tema etimologije naših reči me je veoma zainteresovala – koliko jedna reč spaja u sebi jezika svojim poreklom, koliko je drugih reči u jednoj složenoj, a kako se čuva značenje korena. To razumevanje jezika nije samo interesantno, već i veoma važno, posebno na ovom duhovnom nivou, kako je profesor Jelić pokazao. Veliki utisak je na mene ostavila priča o reči “brat”, pa svi ti njeni oblici u srpskom jeziku, nikada ih sama ne bih povezala.
Pomoć ide u Gnjilane
Veliki broj primeraka knjige “Srbska riječ – Riječ Božija” našao se u rukama budućih čitalaca. Kupovinom knjige svi su pomogli Udruženju Dečja radost iz Gnjilana koje brine o 150 mališana sa Kosova, dok je doskora istim putem slao priloge za izgradnju Crkve Svetog vladike Nikolaja u Gostinici kod Užica.
Drugi pogled na pravopis
I oduševljenje i iznenađenje onim što je čuo poželeo je sa našim čitaocima da podeli i Duško Gvozdenović.
– Došao sam sa suprugom na liturgiju i potpuno sam zatečen onim što sam čuo. U Nemačkoj slušam predavanje o srbskom jeziku! Volim etimološki pristup rečima, interesujući se za različite, ne samo srpske reči, puno sam naučio. Ipak, ovo danas mi je potpuno novo u smislu sklada sa nacionalnom i verskom tradicijom. Sada neka pravila pravopisa vidim drugačije, suštinski. Znate, često vam, dok tražite prevod za neku reč na internetu, nude hrvatski ili bošnjački, ali nema srpskog. Mi moramo da čuvamo svoj jezik. A upravo ovakva predavanja nas mogu u tome probuditi i dati nam snagu, jer nas osvešćuju da istorijom koju naš jezik nosi treba da budemo ponosni – poručuje Duško koji je, posle rođenja u Hrvatskoj i života u Beogradu, sada u rasejanju.
Inspirativni primeri
Vladika Jovan kaže da su primeri koje je predavač ponudio veoma inspirativni, podstiču na razmišljanje i ukazuju na ukorenjenost našeg jezika u našem predanju.
– To nije čudo ako uzmemo u obzir da naš književni jezik počinje zapravo prevodom Jevanđelja i liturgije sa grčkog na slovenski. Samim tim je stvorena baza za dalje slovenske književne jezike, i to se na njih odražava.
U kući samo maternji
Profesor Jelić piše i govori ijekavicom i zamolio nas je da tako i prenesemo njegove reči. Posle predavanja obično ga pitaju: “Zašto mi to nismo znali? Zašto u školama o tome nismo toliko učili? Gde možemo još o našoj kulturi da naučimo?” O tome šta želi da prenese našim ljudima, a oni to nisu znali ili imali priliku da uče, kaže:
– Jezik živi sa vremenom i značenja mnogih riječi se sužavaju, mijenjaju ili nestaju. Tako se riječi udaljavaju od svog izvora, od samih sebe i jedna od druge. Ali mogućnost povratka svom korijenu nije uskraćena jeziku, baš kao ni čovjeku, jer korijen ostaje isti. I upravo otkrivanjem značenja korijena jedne riječi, otkrivamo još jedno značenje različito od onog koje ta riječ danas ima.
Ističe Jelić da je za naš narod koji živi u inostranstvu veoma važno poznavanje maternjeg jezika.
– Jezik je jedan od najvažnijih činilaca identiteta i mentaliteta. Veoma je važno, ne samo tehničko poznavanje maternjeg jezika, nego i poznavanje njegove suštine. U tom smislu potrebno je sagledavati jezik u širem kontekstu, otkrivati njegovu povezanost sa istorijom, vjerom i kulturom našeg naroda.
Kao učitelj on veoma ističe i važnost postojanja srpske škole.
– Škole je važno imati zbog očuvanja identiteta, a jezik je jedan od njegovih najvažnijih činilaca. Djeci kažem da je ona važna ne samo zbog učenja jezika, nego i naše kulture, a takođe i zbog druženja. Roditeljima savjetujem da sa djecom razgovaraju kod kuće na svom jeziku, jer koliko god da je škola bitna, oni mnogo više vremena provedu sa roditeljima nego sa učiteljima. Takođe je važno da koriste svoj jezik od malih nogu, bez straha da djeca neće naučiti njemački, jer su istraživanja pokazala da djeca koja su naučila maternji jezik, nimalo ne zaostaju za onima koji su učili samo njemački, naprotiv, u mnogim predmetima su čak i bolja, a i kao ličnosti su stabilnija i samopouzdanija – ističe Jelić.
Ne stidimo se porekla!
Kao referent za obrazovanje Centralnog saveta Srba u Nemačkoj profesor Jelić je veoma angažovan u borbi protiv najvećeg neprijatelja našeg naroda u rasejanju – asimilacije.
– Kod jednog dijela našeg narod ovdje uočio sam neobičnu osobinu – ustručavanje da se izjasne kao Srbi. Ta sramota sprečava ih da se uključe u rad naših društava, oni se povlače i vremenom gube kontakt sa našim narodom. Najjači činilac tog povlačenja je prilično nepoznavanje vlastite kulture, istorije, jezika, vjere… To neznanje vodi ka nedostatku nacionalnog ponosa, što je glavni uzrok gubljenja identiteta. Zato se borimo da otvorimo naše škole u gradovima gde ih nema i da uključimo što više djece u postojeće škole. Za sada smo ostvarili značajne uspjehe po tom pitanju u Severnoj Rajni – Vestfaliji.
Film za decu
Dok su roditelji bili na predavanju, deca koja pri Eparhijskom centru pohađaju veronauku gledala su film koji im je odabrala njihova veroučiteljica Jelena Rakić.
