Nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore, a sada vanredni profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost Branko Krga ističe da događanja u Ukrajini pokazuju da je rat realnost savremenog doba, a verovatno i budućnosti, ali da se preteruje sa kataklizmičnim nagoveštajima i prognozama o propasti, gladi, privrednom slomu pojedinih zemalja i ratovima širokih razmera.
– Bez obzira na veoma ozbiljnu situaciju, svet ipak nije blizu Trećeg svetskog rata koji bi se vodio nuklearnim oružjem. Za razliku od ranijih slučajeva, kada se relativno lako donosila odluka o otpočinjanju ratova, ovoga puta svedoci smo da tehnološke karakteristike nuklearnog naoružanja, još uvek predstavljaju ključni faktor odvraćanja od globalnog sukoba velikih sila u kome bi se koristila sva raspoloživa sredstva – poručuje Krga.
On dodaje da bilo veoma teško da eventualni sukob velikih sila ostane samo na primeni klasičnog naoružanja, a da je svima jasno da bi nuklearni rat bio besmislen jer nijedna strana ne bi mogla da ostvari racionalnu pobedu.
Nekadašnji načelnik Generalštaba ističe, međutim, da je već sada jasno da će rat u Ukrajini dovesti do velikih promena u svetu, kao i da se neoružani oblici sukoba na globalnom i regionalnom planu, odvijaju se već godinama i da ih jedni kvalifikuju kao hibridni rat, a drugi čak i kao Treći svetski rat.
Na pitanje koliko bi rat u Ukrajini mogao da traje, Krga odgovara da svaki sukob može da se završi na dva načina – ili uverljivom pobedom jedne strane ili dogovorenim prekidom oružanog sukoba, uz uvažavanje određenih uslova obeju strana, pre svega one koja ima strategijsku inicijativu.
On naglašava da do rata u Ukrajini ne bi ni došlo da je bilo valjane i pre svega odgovorne politike i ističe da je veoma dobro što je relativno brzo došlo do susreta eksperata sukobljenih strana, a zatim i do sastanka ministara spoljnih poslova 10. marta.
– Ti kontakti donekle ohrabruju, jer je sasvim jasno da ce sukob morati da ima politički epilog. Što pre, to bolje, za obe sukobljene strane, a i šire – poručuje Krga.
Prema njegovim rečima obe strane trebalo bi da imaju istu ambiciju, a to je da se što pre okonča oružani deo krize.
– Kada se to i dogodi, ostaće problema koje treba rešavati političkim sredstvima u samoj Ukrajini, u Rusiji, u rusko-ukrajinskim odnosima, kao i u odnosima Ruske Federacije sa SAD, EU i zemljama NATO. Najverovatnije će na dnevni red opet doći većina onih pitanja koja su se pominjala i pre oružanog sukoba – navodi nekadašnji načelnik Generalštaba.
On kaže da je nemoguće dati realnu procenu koliko je koja strana bila uspešna u tom ratu zbog nedostatka pravih informacija, dijametralno suprotstavljenih stavova sukobljenih strana i pristrasnih medija. Potpuna ocena, kaže, biće moguća kada se oružani sukob završi i kada se do kraja sagleda koliko je koja strana bila iskrena u svom javnom nastupu.
Kako se ruske trupe gomilaju oko glavnog grada Ukrajine, Krga upozorava da bi najbolje bilo da ne dođe do uličnih borbi u Kijevu.
– Iskustva iz drugih ratova pokazalo su da ulične borbe neminovno donose velike žrtve i razaranja, pogotovo među civilima. Prava mogućnost da se izbegnu civilne žrtve jeste da prestanu oružana dejstva. Opravdano je što je javnost osetljiva na nevine civilne žrtve, ali bi trebalo nastojati da se izbegnu i stradanja među vojnicima, jer su i oni nečiji sinovi, braća, mladi ljudi… – poručuje Krga.
