Glumica Branka Katić dobitnica je ovogodišnje nagrade “Miloš Žutić” za najbolje glumačko ostvarenje, ulogu Blanš u drami “Tramvaj zvani želja”, Tenesija Vilijamsa, u režiji Lenke Udovički, koju igra u Beogradskom dramskom pozorištu. Impozantna su ostvarenja koja je tokom karijere duge više od 30 godina dostigla glumica koju mnogi doživljavaju kao našu devojku iz komšiluka.
Već prva uloga koju je snimila kao 14-godišnjakinja u filmu “Nije lako s muškarcima”, najavila je njen izuzuzetni dar, ali i da će kinematografija dobiti veliku zvezdu i divu. To je nešto kasnije i potvrdila u brojnim hit serijalima, “Bolji život” i “Policajac sa Petlovog brda”, a posebno u filmovima “Mi nismo anđeli”, “Tamna je noć”, “Lepa sela lepo gore” “Ubistvo s predumišljajem”, “Rane”, “Crna mačka beli mačor”.
U pozorištu je oduševljavala publiku u predstavama za koje se uvek tražila karta više, a onda se krajem 90-tih preselila u London, gde je stekla svetsku slavu. Već, 1999. snimila je seriju “Njarriors”, a onda su došle i uloge u visokobudžetnim projektima.
Rođena je 20. januara 1970. u Beogradu. Nedavno je otkrila da se sa deset godina susrela sa bipolarnim poremećajem, koji je imala njena majka Nada. Opisala je trenutak kada se majka osetila toliko umorno, kao da je svet iscedio sve što je ikada imala u sebi, a porodica da se svet okrenuo naglavačke. Nisu ništa prepoznali, nisu ništa znali, nisu ništa, razumeli. Tata, starija sestra i ona su, u prvi mah, bili u čudu.
– Kao da je ona odjednom postala neka druga osoba – pričala je tada.
Branka, oduvek, nosi osmeh i radost u očima i na licu, blagost, toplinu i jednu divnu energiju. Trudi se, kako kaže, da nađe lepotu u svemu oko sebe, radost u malim stvarima, dečjem osmehu, u lepoj muzici, u dobrim pozorišnim predstavama, kvalitetnoj poeziji, u momentima neke ljudske razmene. Često se seti prve uloge u filmu “Nije lako sa muškarcima”.
– Tada nisam bila glumica. To je prva uloga i tada se otvorio čarobni svet i zaljubila sam se u svu tu neobičnost i značajnost našeg posla.
Živi na relaciji London – Beograd i kaže da je imala tu sreću da je u engleskoj prestonici igrala velike uloge, ali da misli da je zbog godina u kojima je lepše biti tamo odakle si. Udata je za britanskog reditelja Džulijana Farinija, s kojim ima dva sina Luija i Džoa. Obojica pokazuju interesovanje za svet filma, a kako su pisali domaći mediji, Luija zanima režija, na tatu, dok je mlađi Džo talentovan za glumu, na mama Branku.
– Sinovi vole Beograd i nema razloga za nostalgijom. Dom je i ovde i u Londonu, tamo je gde si ti i gde su oni koje voliš, a starije dete studira u Njujorku – kaže Branka Katić.
