Glumac Branislav Lečić je svojevremeno želeo da ode u manastir Hilandar i da se zamonaši, što bi ujedno označilo i kraj njegove glumačke karijere.
Kada se pre skoro 25 godina odlučio na ovaj podvig jedini cilj mu je bio da što bolje upozna svoju religijiu.
– U Hilandaru bih mogao da provedem ceo život, siguran sam u to. Tamo sam dobio svoju monašku odoru, radio sam u vinogradu i u kuhinji, pripremao drva. Došao sam s ambicijom da tamo ostanem duže vreme. Nisam mogao da predvidim koliko, ali sam dobio odobrenje beogradske patrijaršije da ne budem turista nego jedan od iskušenika. Vreme sam provodio s monasima, nisam izlazio iz njihovog kruga. Imao sam svoju monašku odoru, radio sam u vinogradu i u kuhinji, pripremao drva i sve ostalo što je bilo potrebno. Tada sam imao 33 godine, to je bilo pet godina pre nego što sam se oženio prvom suprugom – ispričao je glumac za “Kurir”.
Danas, 33 godine kasnije, Lečić kaže da bi bez problema mogao da se zamonaši, i to trajno, ukoliko oseti potrebu za tim.
– Otišao sam u Hilandar zato što je to duhovno mesto pravoslavne vere, kojoj mi pripadamo. Pošao sam od toga da izučavanje duhovnosti mora da počne od mesta gde ste rođeni. Ja sam rođen u Srbiji, ona je moja majka, zemlja koju volim i pripada korpusu pravoslavne religije. Zato sam morao da odem na sva ta sveta mesta kako bih osetio tu njihovu energiju. Hilandar je mesto gde bih mogao da provedem ceo život, siguran sam da bih mogao da živim monaškim životom – rekao je Branislav.
Vreme provedeno u manastiru, gde važe posebna pravila za njega, bilo je bogato iskustvo koje mu je pomoglo da se bolje snađe po povratku u surovu stvarnost kakva je bila devedesetih na ovim prostorima.
– Kada sam se vratio, video sam da se u Srbiji nešto čudno, vrlo loše dešava. Onda se dogodio 9. mart. Bio sam na ulicama, pred vodenim šmrkovima, tenkovima – prisetio se Leka svog učešća u demonstracijama protiv Miloševićevog režima.
