Nemačka izdavačka kuća “Ahriman Ferlag” iz Frajburga i njen urednik Peter Priskil odvažno su štampali knjigu Aleksandra Dorina (Boris Krljić) “Srebrenica – šta se stvarno desilo” smatrajući to istorijskom misijom i obavezom da se čuje i druga strana.
To delo je trebalo bar donekle da se suprotstavi zapadnoj propagandi koja je jednoglasno tokom rata u BiH i po njegovom završetku svu krivicu svaljivala isključivo na srpsku stranu, štiteći tako svoju politiku i geopolitičke interese. Tako je i ovo svedočanstvo, utemeljeno na činjenicama i verodostojnim svedočenjima ljudi koji su bili tamo, dočekano “na nož” i pokrenulo lavinu odmazde prema autoru Aleksandru Dorinu koji živi u Švajcarskoj. On je bio uhapšen, zaplenjeni su mu kuća i novac na računu, a da pritom ta otimačina nije potkrepljena dokazima i utemeljenom sudskom presudom. Da je reč o montiranom procesu svedoči i to što mu je pripisano čak i to da je vođa bande koja krijumčari drogu. Bič osvete tamošnjeg pravosuđa spustio se i na Dorinovog advokata, Nemca Olivera Likea koji je imao kancelariju u Bernu, a švajcarske vlasti su mu upropastile karijeru. Ovaj odvažni advokat je našem listu poverio da to za njega nije bilo veliko iznenađenje, jer je i ranije bez ustezanja optuživao tamošnje pravosuđe za brojne propuste, što mu očito nisu ni zaboravili, ni oprostili.
Dokle je dosezala osveta švajcarskog pravosuđa prema vama kao braniocu?
– Mnogo toga su mi uradili da me unište. Moja karijera u toj zemlji je zbrisana, moj ugled je narušen i niko mi se više od klijenata ne javlja pa nemam nikakvih prihoda, a oduzimaju mi i licencu za bavljenje advokaturom. To ipak nije samo zbog uloge branioca Aleksandra Dorina već i zbog mog stava prema švajcarskom pravosuđu jer sam u više navrata tvrdio da ono nije nezavisno. Imao sam od ranije različita iskustva sa švajcarskim pravosuđem, a ovo sada je najgore. Naime, sudije bira politika na šest godina i jasno je da oni paze šta rade, da slušaju kako bi po isteku mandata bili ponovo izabrani. Vrši se pritisak u slučaju Dorina i na tužilaštvo, a ono sa svoje strane pritiska i plaši svedoke.
Kako živite posle svega što vas je zadesilo?
– Praktično sam na ulici. Ostao sam ipak u stanu jer mi stanodavac za sada gleda kroz prste što ne plaćam kiriju. Koliko je u mogućnosti, pomaže mi porodica. Ja za ovaj očaj u kojem se nalazim mogu samo da se poslužim kovanicom da sam “umetnik u preživljavanju”. Posle karijere duge 30 godina postao sam beskućnik. Ja sam se inače specijalizovao za krivično pravo, ali sam zbog ovoga zapostavio ostale slučajeve.
U jednom intervjuu ste rekli da vas je švajcarsko pravosuđe uništilo na više načina.
– Da, sa jedne strane su moji troškovi stalno rasli jer su me sve više opterećivali kaznama, a na drugoj strani su mi se prihodi neprestano smanjivali. Imao sam kancelariju od 160 metara kvadratnih i šest zaposlenih, danas nemam ništa. Oni su me zaista uništili. Sve se to dešavalo istovremeno sa mojim aktivnostima u vezi sa Konvencijom o ljudskim pravima i sa korupcijom u Strazburu. Sada je jasno da sam ja u Švajcarskoj kao advokat ruiniran.
A kolege?
Advokatsko udruženje u Bernu, kojem sam pripadao, htelo je da me isključi iz članstva zato što sam zahtevao poštovanje ljudskih prava. U celoj Švajcarskoj danas nemate nijednog advokata za ljudska prava. To je ono – kazni jednog, zaplaši stotinu.
Gde ste upoznali Aleksandra Dorina?
– Sreli smo se u Bazelu, popili kafu i on mi je tada ispričao sve o njegovom hapšenju i šta su mu sve uradili da bi mu uništili ugled. Inače, Dorina mi je preporučio jedan čovek iz Bazela. Prvi advokat koji ga je branio nije imao uspeha jer se nije ni trudio. U to vreme ja sam kao advokat dobijao 70 odsto procesa, a imao sam i ponude iz Kanade i Austrije.
Šta se dešavalo na otvaranju procesa Dorinu?
– Na Vrhovnom sudu su brzo presudili. Od tada nas ignorišu, nema obnavljanja procesa. Na žalbu nikada nisu odgovorili, sve je prošlo bez obrazloženja. Naša tužba zbog takvog postupka je sabotirana, pa su oni manipulisali jer nemaju valjanih dokaza protiv Dorina. Da su ih imali, podigli bi odmah optužnicu. Sada sam uveren da nema načina da se ovaj slučaj završi legalnim putem. Odbijen je i naš zahtev za isplatu odštete, jer je sudija koji je izmanipulisao sve na prvom suđenju, pomogao da se odbije ova isplata. To ročište je trajalo svega tridesetak minuta. A najgori sudija u Švajcarskoj je baš on – Andreas Cupf.
Koji je korak sada jedino moguć?
– Sledeće bi bilo da Evropskom sudu u Strazburu podnesemo tužbu protiv Švajcarske zbog narušavanja Konvencije o ljudskim pravima. Međutim, švajcarsko pravosuđe nas je tu blokiralo jer je za ovu tužbu neophodno da imamo u rukama i dostavimo tamo presudu, a nje jednostavno nema. Nikada nam je nisu dali što je takođe svojevrstan presedan. Pisali smo još krajem oktobra 2019. godine i Ambasadi Švajcarske u Beogradu, ali ni od njih nismo dobili nikakav odgovor. Kao ni od tužioca. Švajcarska je danas kao što je nekada bila Istočna Nemačka.
Piše knjigu
Vaša priča je po svemu sudeći mnogo šira nego što to može da stane u jedan intervju u novinama. Može da bude i roman. Hoćete li možda napisati knjigu?
– Da, svakako. Već pišem knjigu o tome šta mi se sve izdešavalo poslednjih godina. To nije samo moja priča. Svaki od mojih slučajeva koje sam dobio i vodio kao advokat je naravno deo te priče duge tri decenije.
Egzil u Luksemburgu
Advokat Oliver Like je zbog progona u Švajcarskoj bio prinuđen da promeni sredinu i izborio se za licencu u Luksemburgu. Dobio je pozitivan odgovor iz tamošnjeg Ministarstva pravosuđa. Međutim, tamo je novajlija, nema kontakata ni kancelariju, pa će teško uspeti da se nametne i ponovi ranije uspehe u profesiji kojom se bavi.
“Obradovaću” Švajcarce
– Najbolje je što nisam Švajcarac jer imam nemačko državljanstvo. Studirao sam u Nemačkoj i spremao se da se registrujem u Evropi. To je malo odloženo u Nemačkoj, verovatno zato što je pravosude tamo preopterećeno. Ako se registrujem u nekoj drugoj evropskoj zemlji, to mogu da učinim kao pravnik u EU. Ja ću, o tome sam već razgovarao sa gospodinom Dorinom i dalje biti u Švajcarskoj i obradovati ih njegovim i mojim prisustvom – kaže Oliver Like.
Kršten u Beogradu
Prethodnih nekoliko godina Oliver Like je često dolazio u Srbiju gde je obilazio crkve i manastire. Ljubav prema srpskom narodu, istoriji i veri, opredelili su ga da pređe u pravoslavlje. Oliver je u subotu kršten u najužem krugu prijatelja u jednoj od manjih beogradskih crkava, o čemu su “Vesti” već pisale.
