Živić je u Nemačkoj od 1968, a sve što je zarađivao ulagao je u zavičaj, pa i u parcelu pored puta koju je kupio sa namerom da na njoj gradi stambeni objekat. Jedno vreme je obradivu površinu davao drugima da rade, a kad je rešio da zida na toj površini, došlo je do problema o kojim danas u Minhenu sa dosta gorčine govori.
"Parcela koju sam kupio je bila pored puta, na njoj je bila pumpa za vodu i sve je uvedeno u katastarske knjige u Bijeljini. Kad je 1988. prodavac zemlje Mehmed Račević testamentom preostalu zemlju podelio deci, moja parcela je bila izvan toga, ali prva pored puta. Međutim, njegova deca su kasnije uspela da izdejstvuju promenu broja katastarske parcele i premeštanje moje parcele na drugi kraj gde nije bilo uslova za gradnju. To ne bih ni otkrio da nisam počeo da pripremam gradnju na toj zemlji", kaže Momčilo.
Ponude za gradnju"Meni je dolazilo nekoliko građevinskih preduzimača, među kojim firme "Albert", "Živanović", "Trifunčević" i "Perić", koji su nudili da kupe parcelu nudeći 250.000 maraka za pet placeva koliko bi moglo da se deljenjem parcele dobije. Bilo je i ponuda da im ustupim zemlju za izgradnju stambenih objekata koje bi oni prodavali i iznajmljivali, a da sam to prihvatio dobio bih između 600.000 i 700.000 maraka. Sad možete videti koliko je ta moja parcela atraktivna za izgradnju i zato naslednici Mehmeda Račevića žele da mi to otmu", objašnjava Živić.
|
On kaže da nije bio prisutan kad je preostala zemlja Mehmeda Račevića deljena naslednicima i kad je uneta u katastarske knjige. Tek kasnije je došao do dokumenta u kome je zamenjen katastarski broj i mesto njegove parcele. Tada počinje i njegov hod po mukama, jer 1997. počinju suđenja, veštačenja, presude i njihovo poništenje, tužbe i kontratužbe. Problem do danas nije rešen, iako je sudija Osnovnog suda u Bijeljini Radinka Abadžić 23. septembra 2004. presudila u korist Momčila Živića i poništila presudu istog suda od 8. aprila 1998. kojom je promenjen upis u zemljišne knjige na štetu Živića. Šta se u međuvremenu događalo, teško je pretpostaviti, ali isti sudija Radinka Abadžić 11. oktobra 2006. donosi presudu kojom poništava sve ono što je dosudila dve godine ranije.
Nije pomoglo mnogo ni nekoliko veštačenja geometara jer se čitava stvar zakomplikovala i ispreplela raznim uticajima, smicalicama, pa i krivotvorenjem dokumenata, ali i čudesnim nestankom izvornih "papira" koji govore u prilog Momčila Živića. On kaže da je načuo da mu na putu ostvarivanja pravde stoje moćni naslednici imovine Mehmeda Račevića koji su rešili da mu oduzmu najatraktivniju parcelu na čitavoj površini pokojnog Račevića.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 28. 12.)
