Etiopija gradi džinovsku branu na Nilu, a to se ne dopada Sudanu i Egiptu.
Pregovori o količini vode koju će Etiopija puštati nizvodno zapali su u ćorsokak.
Ovaj spor ugrožava regionalnu bezbednost.
Etiopija planira završetak brane za 2022. godinu. Velika etiopska brana je godinama predmet sporenja sa Egiptom.
David Volde-Giorgis, stručnjak Međunarodnog instituta za bezbednost u Adis Abebi, smatra da je odnos Etiopije i Egipta u kritičnoj fazi i da ne bi trebalo da se te dve zemlje prepuste same sebi: “Jedini realan put za obe zemlje je krizna sednica svih zemalja kroz koje protiče Nil, uz istovremeni dijalog sa šefovima država i vlada cele Afrike.”
Egipat strahuje za snabdevanje vodom. Sto miliona Egipćana su skoro u potpunosti zavisni od Nila. Etiopska brana se gradi uzvodno, na Plavom Nilu, i znatno će smanjiti dotok vode Nilom u Egipat.
U zavisnosti od toga koliko brzo će Etiopija puniti svoje akumulaciono jezero, Egipat računa sa smanjenim dotokom vode između 14 i 22 odsto. U najnepovoljnijem slučaju bi 30 odsto plodne zemlje bilo pogođeno sušom.
Borba za vodostaj
Egipatski ministar spoljnih poslova je rekao da se Savet bezbednosti mora uključiti kako bi bilo postignuto “fer i uravnoteženo rešenje”. On je optužio Etiopiju za nedostatak političke volje i za negativno držanje.
Etiopija ne želi da se obaveže na neku količinu vode ili na rokove. Umesto toga, ona stavlja sve susedne zemlje pred svršeni čin. U junu počinje kišna sezona, pa je to idealno vreme da se u ogromni bazen slije potrebnih 74 milijardi kubnih metara vode. To brine zemlje koje se nalaze nizvodno – Sudan i Egipat. Najavljeno je da će turbine na brani uskoro biti testirane.
Etiopija se nada da će za vreme jula i avgusta zaustaviti 4,9 milijardi kubnih metara vode. To bi bilo dovoljno da Etiopija sredinom 2021. uključi dve tribine. Da bi se došlo do popunjavanja veštačkog jezera do predviđene količine vode, proteći će sedam godina – pa će svih 16 turbina proraditi. A to je pet godina zakašnjenja u odnosu na plan.
Egipat već decenijama brine da bi polja uz Nil mogla da budu uništena sušom i da bi bunari mogli da presuše. Sudan ima iste brige, ali vidi i prednosti – jeftina struja za razvojne projekte i smanjenje opasnosti od poplava.
Opasnost od suše
Osnovni predmet spora ostaje – kako da se ubuduće izbegnu periodi suše. Etiopski predstavnik u “Tripartitnoj komisiji” i šef etiopskih pregovarača u sporu Gedion Asfav kaže da je menadžment suše zajednička odgovornost.
On tvrdi da je dogovoreno da gradnja može da se nastavi i za vreme pregovora: “Razgovori će se opet nastaviti. Punjenje bazena ne zavisi od stanja pregovora.”
Sudan je fragilna zemlja, koja iza sebe ima građanski rat i jednu revoluciju pre godinu dana, a sada pokušava da pronađe stabilnost. Ta zemlja je predložila da se pregovori podignu na nivo premijera. Međutim, takav susret šefova vlada tri zemlje za sada nije planiran.
Sudanski ministar vodoprivrede Jaser Abas kaže da su otvorena pitanja “pravne prirode, posebno u pogledu na mehanizam zajedničkog korišćenja vode”.
Njegov egipatski kolega Mohamed Abdel Ati optužuje Etiopiju za propast pregovora. Po njemu je napredak bio nemoguć zbog “tvrdoglavog držanja Etiopije u tehničkim i pravnim pitanjima”.
Otvorena pitanja
Međunarodna krizna grupa iz Brisela upozorava da će napetost između strana u sporu porasti ako ne dođe do dogovora u roku od nekoliko nedelja: “Da li će se to desiti pre ili posle početka punjenja veštačkog jezera, sve strane moraju nazad za pregovarački sto, da bi se rešila otvorena pitanja.”
Viljem Dejvison, stručnjak ove nevladine organizacije za Etiopiju, kaže: “Egipat i Sudan hoće da obezbede da međunarodni sudovi budu nadležni za sporove u vezi sa planiranim sporazumom. Etiopija to odbija.”
Još jedna sporna tačka je insistiranje Egipta da u sporazum sa Etiopijom želi da unese što više detalja. Dejvison kaže: “Etiopija nasuprot tome ne želi da potpiše ništa što bi je obavezalo na puštanje određenih količina vode. S obzirom na klimatske promene, koje mogu da negativno utiču na situaciju, pa bi Etiopija onda mogla da ostane dužna vodu.”
Dejvison kaže da još nije dostignut trenutak kada bi sve strane bile zaista spremne za kompromis. Zbog spora su sve više zabrinuti i vanafrički akteri.
Evropska unija se ponudila kao posrednik. Sjedinjene Američke Države su uputile upozorenje da je ljudima u Istočnoj Africi neophodno da Etiopija pokaže fer ponašanje. Vašington smatra da sporazum mora da se potpiše pre nego što se Nil potpuno pregradi i počne punjenje bazena.
