Sve se može kad se hoće, a naravno, pod uslovom da se ima građe. Za odgovor o Božunovićima je lako, navela je dovoljno podataka, uključujući krsnu slavu, Petrovdan, a za Baliće – teško, jer o njima nije poslala ni slovce. Očekujemo zato da nam se za njih javi novim pismom.
Piše da su, po saznanju i predanju dedova, Božunovići starosedeoci u ovom kraju, sada u sastavu Republike Srpske, ali je slušala i druge priče, da imaju nešto "vezano sa Crnom Gorom". Najstariji preci za koje zna su njen pradeda i njegova dva brata od kojih su, odnosno od njihovih sinova, nastala tri ogranka sa posebnim prezimenima – Aksentić, Galić i Đukarić. G-đa Vida, međutim, ne spominje kome ogranku pripada njena uža porodica.
Kao zanimljivost i neobjašnjivu činjenicu navodi da Božunovića, i to sa istom slavom, Petrovdan, ima i u dva susedna sela (ili zaseoka) Grabik-Ilova i Šereg-Ilova, ali svi kategorički tvrde da "nisu familija". Mi, smo pak, apsolutno sigurni i to, takođe "kategorički" tvrdimo, da je to samo posledica razrođavanja koje često dalje vodi u netrpljivost i negiranje srodstva i zajedničkog porekla. Tome u prilog govori i podatak da ne slave baš svi Petrovdan, nego neke porodice i, takođe letnju slavu, mesec dana kasnijeg Sv. Panteliju!
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti – dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu – redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi – ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu – vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Inače, prostrana i veoma razbacana grupa zaselaka sa osnovom Ilova (između drugih i Velika Ilova), postoji tako izdeljena kao nasleđe i iz turskih vremena, kada su, administrativno, bili odvojeni posedi pojedinih spahija, a zapravo su jedno veliko selo. Takvih primera u ovom delu Bosne ima još, a posebno je karakteristična Čečava, kod relativno nedalekog Teslića.
Naglasimo da Božunovića stvarno i nema ne samo u drugim naseljima u Bosni i Hercegovini, već ni u drugim krajevima u kojima je živeo ili i danas živi srpski narod. Nema ih, dakle, ni u Crnoj Gori. I prezime ne možemo objasniti: oblikom može biti i patronimičko i matronimičko, ali u knjizi "Rečnik ličnih imena kod Srba" ima i muških i ženskih Božana i Božena, kao i Božica, pa muških Boženko, Božeta, Božijan, Božil i Božilo, te Božin, Božina, Božul i Božur i Božurin. Jedino nema Božuna.
Ali, ima Božanovića. Poreklom su iz stare Crne Gore, iz sela Božanovići u Piperima, a potiču od Lužana, jednog najstarijeg srpskog plemena u ovim krajevima, pored Janića i Lalića. Po predanju, čukununuk njihovog zajedničkog petka Andrije, Radosav, imao je sinove Krcalina i Božana. Od Božana nastanu Božanovići, dok su Krcalinovi potomci dobili prezime Janići po njegovoj udovici Jani koja je sama odgajila četiri sina. Slavili su Aranđelovdan, a prisluživali Ilindan. Ali, i Petrovdan bosanskih Božunovića ima svoje korene. U Piperima su neka druga bratstva slavila najpre praznik Sv. Petra (i Pavla), pa posle uzela za slavu Sabor Sv. Arhanđela Mihaila.
Istraživač Pipera, naš veliki etnolog J. Erdeljanović verovao je u obrnuto – da su Petrovdan uzeli za prislužbu. Prevideo je, međutim, da je i ovaj praznik bio značajan u životu stočara, jer su od tog dana prelazili na ispaše u više planine. Pored toga, praznovanje usred leta, 12. jula, kada je kosidba bila u punom jeku, stvaralo je mnoge teškoće. Mnogi su išli i u dalja sela, da zarade kosidbom, pa su morali da prekidaju posao i vraćaju se kući da proslave krsno ime. Da olakšaju život, promenili su praznik, ali nisu izneverili svetitelja – uzeli su zimske Časne verige Sv. apostola Petra (29. januara), a staru letnju slavu (9. avgusta) zadržali za preslavu. Oni drugi, Božunovići, prešli su na kasniji praznik.
Razlika u jednom glasu u prezimenu, sigurni smo, nastala je ili iz nepažnje sveštenika, pisara ili nekog službenog lica, i to upravo negde oko Prnjavora: umesto Božanović zabeležio Božunović, pa se to ponovljalo u raznim prilikama, tako da je nakon nekog vremena i familija to prihvatila.
