Međutim, lepa Goca, osim klasičnog srpskog kola, nije uspevala da odigra nijedno drugo, saplitala se, gurala sa igračima, pa je iznervirani koreograf upitao: "Umeš li ti da radiš još nešto, možda da udaraš u talambas, sviraš frulu, a treba nam i kafe kuvarica?!"
Goca je pocrvenela i rekla: "Znam da pevam." Koreograf se nasmejao, šef orkestra je s nevericom razvukao harmoniku… Te večeri se proba folklora pretvorila u solistički koncert lepe Goce, KUD "Abrašević" dobio je vokalnu solistkinju.
Goca Božinovska (45) danas važi za estradnu zvezdu. Njene pesme "Još sam jaka", "Životna greška", "Opomena", "Put pod noge", "U najboljim godinama" i mnoge druge svojevrsna su priča o ženskom srcu koje ume da voli, pati i prašta.
– Majka Radmila me je rodila u vozu, između Kraljeva i Čačka, mnogo kasnije mi je rekla da je već tada znala da će moj život biti uspešan, ali buran. Detinjstvo sam provela u selu Samaila, u srcu Šumadije, pored starije sestre Jelice.
Jelena liči na ocaSa svojim prvim suprugom Radetom Vučkovićem ostala je prijatelj, vezuje ih ćerka Jelena, ne zameraju jedno drugome greške koje su načinili dok su bili u braku. – Rade je ostao boem. Uvek kada se vidimo, pitam ga: "Bre, Vučkoviću, hoćeš li ti već jednom da priznaš da si omatorio?" On se samo nasmeje i kaže: "Neću i ne želim, sela vi, život je Holivud, 300 na sat!" Jelena je povukla više na njega nego na mene, grabi život i to mi je drago. |
Kao učenica osmogodišnje škole učestvovala sam na raznim regionalnim takmičenjima pevača amatera i osvajala prva mesta, govorila sam da ću biti pevačica. Učlanjenje u KUD "Abrašević", kako bi železničari rekli, bila je prva skretnica u mom životu.
Mislila sam da ću tamo školovati glas, međutim, bila je to samo sporedna stanica za ukrcavanje u drugi životni voz. Orkestar "Abraševića" tezgario je u čuvenom kraljevačkom restoranu "Kod Ruže". Bila im je potrebna mlada i zgodna pevačica. Jedne večeri sam se sa sestrom Jelicom zaputila u taj restoran.
Šef orkestra je nagovorio gazdaricu da mi dozvoli da otpevam nekoliko pesama. Ma, kojih nekoliko! U šortsu i majičici, digla sam goste na noge, zubima su lomili čaše, do ponoći je kafana bila puna, igla nije mogla da padne na pod. Postala sam pevačica – priča Goca.
Seća da je danju išla u školu, a noću pevala, da je spavala na časovima, da je popustila u učenju, da otac nije mogao da se pomiri s tim da mu je ćerka "pevaljka".
– Tata je popustio tek kad je shvatio da za noć zaradim njegovu mesečnu platu. Pare nisam trošila na nakit i krpice, kupovala sam stvari za kuću. Školu sam uspela da završim, ali sam znala da me osim pevanja ništa drugo u životu ne zanima.
Iznenađenje u MilanuVrlo često peva na romskim svadbama širom Evrope. Kaže da su Romi neviđeni džentlmeni, a nikada neće zaboraviti iznenađenje koje su joj pre tri godine priredili u Milanu. – Pevala sam na toj svadbi 19. januara i na pamet mi nije palo da sam tog dana napunila 43 godine. Sedela sam za stolom i odmarala se kada su se na moje čuđenje svetla u sali restorana pogasila.
Nisam shvatala šta se događa ni kada je orkestra zasvirao rođendansku pesmu koju su svi Romi u sali počeli da pevaju.
Tek kad sam čula da pominju moje ime, kad su se svetla upalila i kada sam ugledala konobara sa belim rukavicama kako mi na poslužavniku donosi šampanjac i tortu, svanulo mi je! Moji dobri prijatelji iz Holandije, pevačica Bisa i njen suprug Dejan, vođa orkestra koji me prati na svim mojim gostovanjima u Evropi, setili su se mog rođendana i priredili mi u dogovoru sa mladencima i gostima na svadbi iznenađenje koje ću pamtiti dok sam živa – priča Goca. |
Znala sam tada i da ću svog princa na belom konju upoznati u kafani. Tako je i bilo. Jedne večeri, u kafanu "Kod Ruže" banuo je čuveni kompozitor Rade Vučković sa svitom estradnih umetnika. Vraćali su se sa neke turneje i svratili da večeraju.
Dok sam pevala, Rade je zurio u mene kao hipnotisan, ali i ja u njega, dobro sam znala ko je. Nisam mogla da odbijem njegovu ponudu da mi bude estradni mentor i učitelj.
Već posle nekoliko dana pevala je u restoranu "Čačanka" na Ibarskoj magistrali.
– Tamo su se okupljali muzičari, glumci, sportisti, političari, beogradski krem…
Muškarci su obletali oko mene, ali me Rade nije dao.
Zahvaljujući njemu počela sam da pratim Šabana Šaulića na njegovim turnejama, Rade je komponovao sve pesme za moj debi album "Srećan ti, oče, rođendan" koji je 1984. objavio "Diskos" iz Aleksandrovca – priča Goca i priseća se da je tada upoznala Vesnu Zmijanac koja je takođe snimila prvi album "Vetar duva oko kuće", pa su njih dve tada rešile da zajednički iznajme podstanarsku sobicu i pomognu jedna drugoj da ih ne oduva beogradska estradna košava.
– Vesna se tada zabavljala sa kompozitorom Miroljubom Aranđelovićem Kemišem, a ja sam postala dragana svog učitelja Radeta Vučkovića.
Izlazili smo učetvoro najčešće u restorane "Park" i "Šumatovac" na ručak, nas dve smo noću radile, a naši muškarci su nas čuvali. Vesna se udala za Kemiša. I meni je moj mentor ponudio brak, postala sam gospođa Vučković i preselila se u Radetovu kuću, u Kapetan-Mišinoj ulici u Beogradu.
Brza vožnjaGoca je ponosna na svoje troje dece koji su već odrasli i često kaže da je sin Mirko jedini muškarac do koga joj je u životu zaista stalo. Mirko je bajker, obožava motocikle i brzu vožnju, učestvuje na moto trkama, pa Goca priznaje da mu se "popela na glavu" svojim upozorenjima da ne vozi prebrzo, da poštuje saobraćajne znake i propise. – Nedavno sam napravila grešku vozeći džip brzinom većom od 140 na sat. Zazvonio mi je mobilni i počela sam da ga tražim po kolima. Izgubila sam kontrolu, auto je počeo da udara u bankine, pravo je čudo što se nije prevrnuo. Mirko je to saznao i sada on meni s pravom drži predavanja kako da vozim i da isključujem mobilni telefon dok sam za volanom – priča Goca. |
Rodila sam ćerku Jelenu, ali avaj! Rade je bio boem i noćobdija, po nedelju dana nije dolazio kući, ja sam noći provodila u suzama, brinula o bebi, ali mi je posle tri godine pukao film. Spakovala sam kofere, uzela dete u naručje i pobegla – veli Goca.
Album koji je snimila obećavao je Goci Božinovskoj brzovoznu estradnu karijeru, ali se pokazalo da je posle bežanije od poznatog kompozitor, morala da krene ponovo od početka. Nastavila je da peva po restoranima i na svadbama, a bilo je i tezgi u inostranstvu.
Tako je u jednom restoranu u Beču upoznala tada mlađanu perspektivnu pevačicu Zlatu Petrović koja je bila udata za kompozitora Hasana Dudića. Pokazalo se da dele sličnu sudbinu, da nemaju sreće sa muškarcima.
– Zlata se razvodila od Hasana koji joj je pretio, nije joj dozvoljavao da vidi sina Mikija, pa sam često ispravljala njihove krive Drine. Stanovale smo zajedno u jednom podrumu u centru Beograda, vidale jedna drugoj rane.
Kada bi uleteo Hasan u podrumče, nastajao bi pakao, branila sam Zlatu od Hasana, samo što se nisam tukla sa njim. Možda sam zbog svega toga bila u nemilosti kod muzičkih urednika i kompozitora koji su drmali estradnom scenom. Tri godine mi je trebalo da ponovo uđem u studio i snimim 1987. godine album "Ne idi" – priča Goca.
Album je za Gocu trebalo da bude estradni simplon ekspres, ali to što je rođena na šinama nije joj se posrećilo. Te godine Gordana je upoznala kik-boksera Zorana Šijana i udala se za njega.
– To je već poznata priča i ne želim da je ponavljam. Rodila sam ćerku Zoranu i sina Mirka, moj suprug želeo je da živi sa domaćicom, a ne pevačicom, volela sam ga i napravila osam godina dugu pauzu u karijeri.
Nakon rastanka sa Šijanom, 1995. godine, snimila sam album "Još sam jaka". Zoran je, nažalost, ubijen, platio je neke grehe iz mladosti. Nemam sreće sa muškarcima, shvatila sam to posle Zoranove smrti, a trebala je to ranije da shvatim, još dok sam bila sa Radetom Vučkovićem.
Živim za svoju decu, tri godine nisam snimila album, ali ću na jesen sigurno ući u studio. Sada sam u vezi sa biznismenom Nebojšom Tubićem, i tu ima lomova, na udaju i ne pomišljam, nijedan muškarac više neće moći da mi kroji sudbinu – veli Goca Božinovska.
