Krajem prošle godine dužnost generalnog konzula Republike Srbije u Minhenu preuzeo je Božidar Vučurović koji je u Bavarsku stigao iz Štutgarta gde je takođe bio generalni konzul. Iako je odskora u novoj sredini, Vučurović je rado prihvatio da govori za “Vesti” o planovima u Minhenu i Bavarskoj, ali se osvrnuo i na dva mandata u Štutgartu. Ističe da je za njega diplomatija pre svega rad sa našim ljudima u rasejanju i privredno povezivanje zemalja.
Kojim poslovima ste dali prioritet tokom dva mandata generalnog konzula u Štutgartu?
– Neki bi rekli da je diplomatija visoka politika, a što se mene tiče, za mene je diplomatija rad sa dijasporom, posebno sa decom i rad na privrednoj saradnji. Ovo drugo podrazumeva obezbeđivanje investicija, razgovore sa velikim i malim kompanijama jer svako radno mesto koje se otvori u Srbiji ima svoju vrednost. Tako sam tih osam godina proveo baveći se ovim poslom, a konzularnim poslovima bavili su se konzuli, vicekonzuli i ostali zaposleni u konzulatu. Kad sam došao u Štutgart, u dopunskoj školi bilo je oko 300 đaka, a sada ih ima više od 1.000 i to smatram svojim najvećim uspehom. Mnoge firme iz pokrajine Baden-Virtemberga su trenutno u Srbiji gde ima više od 600 nemačkih kompanija. Važan je bio i rad sa dijasporom u našim klubovima, sa Savezom srpskih udruženja Nemačke, čiji predsednik Saša Ivanović iz okoline Štutgarta. Srpska dijaspora bila je razjedinjena, svako društvo je vuklo na svoju stranu, a sada je to potpuno druga priča. Prošle godine je ovde u Minhenu bio izbor predsednika Saveza srpskih društava Nemačke i sve je prošlo u najboljem redu. U Baden-Virtembergu ima tridesetak naših klubova i društava i nije se desilo da na poziv bilo kog kluba ne odem tamo i pričam sa ljudima. Ima velikih klubova i društava sa više od 300 članova i malih sa 20-30 članova, ali su dobro organizovani. Nema više surevnjivosti i zavisti među klubovima, nego pomažu jedni drugima i stanje je zaista mnogo bolje nego nekoliko godina unazad. Možda je tome doprineo i veći broj dece u dopunskoj školi srpskog jezika, a deca su igrači u folklornim društvima i tako “privlače” roditelje i svi se druže.
Poseban problem i zadatak za konzulat pojavio se u vreme epidemije virusa korona.
– U vreme izbijanja epidemije pa pandemije virusa korona, mnogo naših ljudi iz Baden-Virtemberga smo prebacili u Srbiju. U prvo vreme to je činjeno avionima, a posle zatvaranja aerodroma u Štutgartu prevoz smo organizovali autobusima preko dve firme. Ja, ali i skoro 99 posto tih ljudi koji su se vratili, računamo da je to bila naša pomoć, ali ima i onih koji su nezadovoljni jer su tri sata čekali na granici da obave lekarski pregled. U to vreme nismo zatvarali konzulat ni jednog jedinog dana, ali smo uvažavali sve mere zemlje domaćina, svi su nosili maske, rukavice, vršili smo redovno dezinfekciju prostorija. Davali smo ljudima posebne potvrde da je u toku izrada novog pasoša jer se u Nemačkoj ne može produžiti boravak bez pasoša i uredi za strance su to prihvatali i dozvoljavali im produženje boravka. To se odnosilo i na one koji su u to vreme zatečeni kao turisti u Baden-Virtembergu. Mislim da se oko 4.500 ljudi vratilo u Srbiju u doba korone.
Da li ste stekli uvid u stanje srpske dijaspore u Minhenu i Bavarskoj?
– Što se tiče Minhena i Bavarske, mogu da kažem da je još rano za prve utiske, ali ekipa koju sam zatekao u konzulatu je zaista fantastična. Ranije sam u Bavarskoj bio mnogo puta zbog posla jer sam imao privatnu kompaniju, koja je dobro sarađivala sa kompanijama u Baden Virtembergu. Mnogo manje ljudi poznajem u ovoj sredini, ali ima vremena, upoznaću ih. Bavarska je bogata pokrajina, slično kao i Baden-Virtemberg. Kad je reč o organizovanosti srpske dijaspore u Bavarskoj, nemam celovit uvid, ali znam za društva iz Minhena Jugos, “Rastko”, “Sveti Sava”, saznao sam za društvo u Vajsenburgu i oni traže da otvorimo odeljenje dopunske škole na srpskom jeziku. Gde god se skupi 20 dece, mi ćemo otvoriti odeljenje i plaćati nastavnika.
Dopunskoj školi na srpskom jeziku u Bavarskoj posvetili ste dosta pažnje na početku mandata u Minhenu.
– Trenutno u Bavarskoj imamo odeljenja u Minhenu, Rozenhajmu, Erlangenu i Nirnbergu i prijavu iz Lindaua i Vajsenburga. Razgovaraćemo u svim gradovima gde postoji naš klub u Bavarskoj i gde ima dece da otvaramo odeljenja. Imamo nameru da školujemo našu decu u Minhenu i u gimnaziji matematičko-informatičkog smera. Program je potpuno usaglašen s nemačkim programom i naše diplome se priznaju kao i nemačke, “jedan na jedan”. U tu gimnaziju išla bi naša i nemačka deca. Na tome je mnogo radio bivši ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Mladen Šarčević. Kad je reč o informatičkom obrazovanju, nekad nas u ovom delu obrazovanja nije bilo nigde, a sada smo mentori u 25 zemalja u svetu. To govori koliko se taj deo razvio pa je prvi put prošle godine prihod države od IT sektora bio veći od prihoda iz poljoprivrede što je donedavno bilo prosto neverovatno. Mislim da se broj đaka u dopunskoj nastavi na srpskom jeziku u Bavarskoj takođe može znatno povećati i mi na našoj internet stranici imamo poziv za upis i obrazac za upis u sledeću školsku godinu. Očekujem dobar odziv dece i roditelja, pogotovo što se srpski u nemačkim školama priznaje kao drugi strani jezik. Trenutno imamo dva nastavnika u Minhenu i Nirnbergu, a njihov broj povećaće se s brojem novih odelenja. To neće biti nikakav problem, jer u Baden Virtembergu imamo osam nastavnika, a svaki ima više od stotinu đaka. Država Srbija plaća nastavnike, udžbenike, nastavna sredstva. Prostorije za nastavu dobijamo besplatno od nemačkih škola, ali da se i to plaća, plaćala bi država Srbija.
U Vajsenburgu niste razgovarali samo o školi.
– Pre nekoliko dana bio sam u Vajsenburgu i tamo postoji jedan japanski koncern, a nemački deo tog koncerna uputio sam u Suboticu da tamo otvore fabriku. Oni rade enterijere za automobile firmi Porše, Mercedes, BMW, Audi, Opel, odnosno sve od plastike, kao što su pepeljare, kasete i sve ostalo. To mi je prvenac ovde! Čuo sam takođe da će “Kaufland” kupiti “Real” i s njima bi trebalo da idemo u Srbiju, ali treba dočekati da nema karantina za nemačke poslovne ljude koji se iz Srbije vraćaju u Nemačku. Nadam se da će tako biti i iz Bavarske, iako tamo već rade mnoge bavarske firme. Živim za trenutak kad počinje da se kopa temelj za novu fabriku. To me i održava, inače bih davno bio u penziji!
Dokumenta i problemi
Zbog čega se sve naši građani obraćaju konzulatu?
– Naši ljudi se obraćaju konzulatu uglavnom zbog dokumenata, ali su dolazili i drugim povodima najviše kada je organizovan Dan otvorenih vrata. Ljudi su rado dolazili na takva povremena okupljanja jer su bila korisna za 80 odsto onih koji dođu, saznaju o stvarima što nisu znali ranije, informišu se o mogućnostima zapošljavanja i drugim pitanjima i problemima. Nameravamo da to obnovimo, ali i da nastavimo organizovanje Svetosavske i Vidovdanske akademije, kao i sportskih igara, samo da prođe ova korona.
Dolazi se naravno i raznih drugih situacija i problema. Dolaze oni koje su poslodavci prevarili pa i tu pomažemo, koliko možemo. Nema tu mnogo problema jer Nemačka je naučila svoje građane bilo koje nacije da poštuju zakone i zato nema takvih probema, jedino kada otkrivaju taj rad “na crno” kada uslede deportacije ili zatvor a nas redovno o tome obaveštavaju. Imamo dobru saradnju i kada je slučaj ekstradicije po poternicama Interpola odavde. Ta saradnja sa nemačkim nadležnim organima i ustanovama bila je vrlo korektna u Baden-Virtembergu, a kažu da je tako i ovde.
Rastu plate i u matici
Prethodnih godina iz Srbije, ali i iz celog regiona Balkana, sve veći broj ljudi odlazi u zapadne zemlje tražeći posao. Kakva su Vaša iskustva s ovim problemom?
– Ljudi traže pomoć koju mi ne možemo da im obezbedimo, a to je nemačka radna dozvola. To u Srbiji s odlascima zbog posla nije toliko izraženo jer ona nije članica EU i to je sasvim druga procedura da bi se došlo ovde da se radi. Ljudi dođu “na crno” dva-tri meseca, rade, pa se vrate. Mi smo ustanovili mehanizam koji se zove detašman. Naše firme, uglavnom građevinske koje posluju u Nemačkoj, preko Privredne komore Srbije angažuju radnike iz Srbije na period od šest meseci. Bilo je otpora tome jer navodno odlaze nam ljudi, ali oni se posle šest meseci vraćaju i opet rade u svojoj zemlji, pa idu drugi. Da nismo uveli detašmane, ti ljudi bi otišli definitivno, a ovako se vraćaju. Otišlo je dosta medicinskog osoblja, mada su se mnogi uverili da ovde nije tako slatko kako se priča. Znam jednog našeg prevoznika kod koga su dolazili vozači. On im je rekao da se kod njega radi toliko sati, toliko dana i pod određenim uslovima. Pitao ih je – kada bi toliko radili u Srbiji da li bi imali 800 evra platu? Rekli su mu da bi imali toliko, a on im je odgovorio pitanjem – šta ćete onda ovde? Plata od 2.500 evra čini se velika, ali stan košta 1.000 evra, tu su i ostali troškovi i na kraju meseca ništa ne ostane. Nemačke firme u Srbiji su znatno doprinele ostanku naših ljudi tamo jer su plate zaista pristojne. pa i drugi podižu zarade. Nemačke firme inženjere informatike u Srbiji plaćaju 2.500 do 3.000 evra i oni nemaju potrebu da idu negde.
Nemačka puna uspešnih Srba
Kao generalni konzul Republike Srbije u Štutgartu imali ste priliku da upoznate naše uspešne privrednike iz pokrajine Baden-Virtemberg.
– U velikim nemačkim kompanijama ima mnogo naših ljudi na visokim položajima. Pokojni profesor Dušan Gruden je legenda Poršea, a on i profesor Josip Vlahović u Poršeu imaju više od 300 inovacija i patenata. Zatim, tu su profesor Dejan Ilić koji je legenda Varte u svetu baterija i vrlo cenjen stručnjak u svetu, u Mercedesu imamo Tanasija Rajića, direktora jednog sektora. Glavni čovek firme Kromberg i Šubert (koja je došla u Srbiju) je dr Željko Matijević. Ima nekoliko velikih privatnih građevinskih firmi koje vode naši ljudi, ali i hotelijera. Međutim, samo nekoliko njih je otvorilo firme u Srbiji i to uglavnom građevinske. Jedan od naših vrlo uspešnih ljudi je i čuveni Bratislav Milanović iz Diseldorfa koji je sad ušao u koncern Simens i radi u metalskoj industriji za brodogradilišta i luke. Čuo sam da oni prave fabriku vagona i tramvaja u jednom mestu između Kragujevca i Topole, gde bi trebalo, kako se govori, da se zaposli oko 10.000 ljudi. Iz Baden Virtemberga se nekoliko firmi priprema za poslovanje u Srbiji. Švarc grupa namerava da se širi u Srbiji gde bi trebalo da pravi fabrike hrane jer je ušla sa Lidlom a on za sebe proizvodi – ističe Božidar Vučurović.
BIOGRAFIJA
Božidar Vučurović je rođen na Kosovu i Metohiji, u mestu Jezero, opština Vučitrn. Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Kosovskoj Mitrovici, a dalje školovanje nastavio je u Beogradu gde je završio Višu poslovnu školu, a kasnije i Univerzitet menadžmenta Novi Sad – Beograd. Ima zvanje akademskog stepena diplomirani menadžer sa specijalizacijom Menadžment političke partije. Bio je ministar u Vladi Srbije od 1999. do 2001. godine, a od 2012. godine zaposlen je u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije. Od 2013. do 2020. godine u dva mandata bio je generalni konzul u Štutgartu, a od prošle godine tu dužnost vrši u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Minhenu. Bio je vlasnik nekoliko firmi u različitim oblastima poslovanja.
