U godini koja je za nama i koju bi, zbog korone i raznih ograničenja, mnogi najradije da što pre zaborave, siromašni otac i sin Milovan i Nikola Petronijević iz zabitog Joša na Goliji, doživeli su najveću sreću i radost, pa će, kako naglašavaju, 2020. pamtiti do kraja svog života.
Za to imaju i veliki razlog, budući da su im za manje od pet meseci, dobri ljudi iz celog sveta izgradili i opremili novu kuću, a samim tim iz korena promenili život i to uoči samog Božića. Da njihov san postane java pre radosnog praznika, odgovor leži u neverovatnom odzivu dobrih ljudi. Naime, čim smo na stranicama našeg Humanitarnog mosta objavili da je za završetak kuće i Milovanovo i Nikolino useljenje potrebno još oko 3.000 evra, dobrotvori su munjevito, za samo nekoliko dana, obezbedili potrebna sredstva, a majstori koje je angažovao Hido Muratović su takođe besprekorno obavili svoj posao.
Ovom prilikom posebno naglašavamo veliku pomoć Halila Emrovića iz Novog Pazara, vlasnika ugostiteljskog kompleksa “Emrović-raj” koji je uz Milovana i Nikolu bio od početka gradnje kuće, veliku pomoć, u više navrata, pružili su im i sveštenik Milan Katanić i njegova supruga Gordana iz Amerike koji su u poslednjem “paketu” obezbedili 520 evra za kupovinu kaučeva i drugih ležajeva. Za kompletno sređivanje kupatila (voda, keramika, sanitarija) oko 1.000 evra obezbedio je Zoran Jagodić iz Zemuna. Grad Novi Pazar pomogao im je sa 200 evra, a salon nameštaja “Ema-komerc” iz Novog Pazara obezbedio im je viseću kuhinju, stolove, stolice i tepihe.
Po 100 evra Milovanu i Nikoli poslali su naši čitaoci: Miloje Kuč, Rafet Etemović i Sefat Bronja iz Nemačke i Mile Aleksić iz Mensur Čeković iz Švajcarske. Od porodice Gavrić iz Austrije, dokazanih dobrotvora i dugogodišnjih pratilaca mnogih naših akcija, stiglo je 400 evra, Siniša Nedeljković i Goran Jovanović iz Zvečana poslali su po 100 evra, a Veljko, Mirjana i Zoran Suvajdžić iz Beograda 20.000 dinara…
– Teško je objasniti i opisati našu sreću. Još ne verujemo da je ovo naša kuća, još se budimo i mislimo da samo sanjamo. Na sreću, ovo je naša stvarnost i naš novi i bolji život koji su nam omogućili dobri ljudi iz Novog Pazara, cele Srbije i posebno iz naše dijaspore kojoj dugujemo neizmernu zahvalnost – priča Milovan Petronijević.
Naglašava da se najviše raduje zbog svog sina Nikole, đaka pešaka sa Golije, koji će sada učiti u toploj sobi i kupati se u svom kupatilu.
– Do kraja juna mi smo bili sirotinja bez ikakve nade i perspektive. Otac teško bolestan, a ja još osnovac i nemoćan, i ko zna šta bi sa nama bilo da se nisu pojavili humanitarac Hido Muratović i “Vesti”. Od njih je sve krenulo i uprkos koroni sve je išlo brzo i kao u najlepšem snu. Najviše sam se obradovao kupatilu o kome sam celog svog života maštao. Ne postoje reči kojima bi izrazio svu moju sreću i svu zahvalnost našim dobrotvorima – priča mlađani Nikola, mališan koji je za godinu dana ostao bez majke, strica i dede.
Otac Milovan mu je, kako kaže, sve u životu.
– Svako veče pred spavanje Bogu se pomolimo za naše zdravlje, ali i za zdravlje i sreću svih humanih ljudi, od Amerike do Australije, koji su nam pomogli kada nam je bilo najteže. Molimo Boga da ih čuva i štiti od svake nevolje – poručuje Nikola.
Hido treći član porodice
– Humanitarca Hida Muratovića doživljavamo kao našeg brata i trećeg člana porodice. Nadamo se da će nas i ubuduće posećivati i da će, kad god pođe na Goliju, svratiti da zajedno popijemo kafu. Vrata našeg novog doma širom su otvorena i za sve dobre ljude koji su nam pomagali poslednjih meseci, naljutićemo se ako čujemo da je neko od njih bio na Goliji, a da kod nas nije svratio – priča Milovan Petronijević.
Praznična trpeza
Da i božićna trpeza Petronijevića bude puna, pobrinula se anonimna familija iz Sidneja koja im je uputila dar od 300 dolara. Ovaj dar, naši reporteri prosledili su im pre Badnjeg dana.
– Mir Božji, Hristos se rodi i neka svim našim dobrotvorima dragi Bog podari sve što u životu požele. Nadamo se da će i njihovi domovi na današnji dan odisati mirom, zdravljem i neopisivom radošću, kao što je to slučaj kod nas – poručili su Milovan i Nikola.
Znamo da nismo sami
– Ostalo nam je još samo da sazidamo septičku jamu, da tokom ove godine betoniramo trotoare, a u perspektivi nameravamo i da kuću omalterišemo i utoplimo. Pošto nemamo nikakva primanja, a otac je teško bolestan, naš život i dalje će biti velika borba, ali sada mnogo lakša i izvesnija, jer znamo da nismo sami i da će nam, kad god budemo u nevolji, dobri ljudi priteći u pomoć – ističe Nikola Petronijević.
