Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar proslavljaju sutra Badnji dan, pripremajući se za najradosniji hrišćanski praznik, Rođenje Hristovo – Božić. Ljubaznošću više arhijereja Srpske pravoslavne crkve iz otadžbine i dijaspore “Vesti” prenose njihove božićne poruke pravoslavnim vernicima u zemlji i rasejanju.
Vladika Kirilo, episkop buenosajreski i južnocentralnoamerički, najmlađe eparhije SPC, čestitajući svim pravoslavcima najradosniji hrišćanski praznik – Božić, poziva sve u dijaspori da očuvaju običaje, veru i korene bez obzira na teška iskušenja.
– Pozivam sve, a naročito one koji žive rasejani po svetu da čuvate naše divne običaje o Božiću koji su kroz istoriju održali veru i nadu našeg naroda i u veoma teškim iskušenjima. I savremeni svet je pun iskušenja koje preti da nas odvoje od Crkve, a samim tim da nas odvoje od istinskog života u Hristu koji je jedino spasonosan i koji nas jedino vodi duhovnom preporodu i duhovnom rođenju, bez kojeg niko neće videti Boga po rečima samog Spasitelja (jev. Jovan, glava 3 – razgovor Hristov sa Nikodimom). Čuvajmo Božić Batu u svom srcu i on će nam pomoći da sačuvamo sebe – ističe vladika Kirilo.
Jedinstvo u liturgiji
Episkop braničevski Ignatije, vladika eparhije iz koje su brojni vernici u rasejanju, poručuje našoj dijaspori da će jedinstvom sa vladikama i bližnjima u liturgijskoj zajednici na najbolji način očuvati običaje vezane za Božić, ali i druge pravoslavne praznike.
– Iz liturgijskog iskustva izvire jedan drugačiji način života – ljubav prema drugome. Ako ljubavlju budu svedočili svoju veru, naši ljudi u inostranstvu istovremeno će na najbolji način svedočiti i kulturu naroda iz koga potiču – ističe episkop braničevski Ignatije.
On je u božićnoj poslanici poručio i da “svaki čovek može da ostvari zajednicu s Bogom i da tako prevaziđe smrt”.
– Ako je Sin Božji hteo da spase tvorevinu, tako što bi on postao čovek i sjedinio tvorevinu s Bogom, nije bilo drugog načina nego da prođe kroz smrt i da umre, kako bi ispunio Božju želju o spasenju tvorevine. Jer, iako je kao Sin Božji bio besmrtan, samim ovaploćenjem Sin Božji je uzeo u sebe smrtnu prirodu, tj. uzeo je smrt u sebe i postao je smrtan kao i svi drugi ljudi. Naravno, On je to učinio slobodno, iz prevelike ljubavi prema nama. Dakle, Sin Božji je pristao da postane čovek i da umre, da bi sjedinio celokupnu stvorenu prirodu s Bogom Ocem, tj. da nas spase od smrti, i da na ovaj način ispuni prvobitnu volju i želju Oca. Naša smrtna priroda je ovaploćenjem Hristovim, kao i njegovim celokupnim životom, a pre svega njegovom smrću, ušla u zajednicu s Bogom Ocem kroz ličnost Hristovu, i samim tim je isceljena od smrti. Drugim rečima, Hristos je smrću smrt satro i darovao je našoj prirodi u njegovoj ličnosti život večni. To je pokazalo i njegovo vaskrsenje iz mrtvih. Hristos je, draga braćo i sestre, na ovaj način postao jedini posrednik između Boga i sveta preko koga i u kome svaki čovek može da ostvari zajednicu s Bogom i da tako prevaziđe smrt – poručio je vladika Ignatije.
Sabranje u hramovima
Episkop vranjski Pahomije poručuje da i u ovim teškim vremenima treba imati veru u Boga.
– “Hristos se rađa, slavite”. Draga braćo i sestre, pravoslavni hrišćani u dijaspori, ovim rečima iz kanona posvećenom prazniku rođenja Bogomladenca sažeta je suština ovoga praznika. Hristos Bog, drugo lice Svete Trojice, uzima čovečje telo, ovaploćuje se, silazi na zemlju, rađa se kao Bogočovek, da bi celokupnu ljudsku prirodu priveo Svome Ocu. Rađa se da bi izmirio čoveka sa Bogom, da bi i mi ljudi po blagodati postali bogovi i učesnici večnoga života. “Hristos se rađa, slavimo.” Njegovim rađanjem doneto je spasenje rodu ljudskom. Svojim rađanjem spaja nebo i zemlju, izmiruje naše praroditelje Adama i Evu sa Tvorcem, oslobađa rod ljudski praroditeljskog greha.
U današnjim teškim vremenima po celo čovečanstvo, zbog pandemije koronavirusa vlada uznemirenost u čitavom svetu, ukazuje episkop Pahomije.
– Čuju se različiti scenariji, ali nemojte verovati svemu što čujete, jer svet ima svoj plan. Ali i Bog ima svoj plan. Mi treba da imamo poverenje u Boga. Iznad svega je Hristos. On je gospodar života i smrti. Gospodar istorije je Bog, a ne ljudi.
I porodica je crkva
Episkop moravički dr Antonije (Pantelić), vikar patrijarha srpskog i starešina Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi pri Patrijarhu moskovskom i sve Rusije, poručuje da u državama gde će zbog epidemioloških mera biti zabranjeno okupljanje po hramovima, pravoslavni vernici najradosniji hrišćanski praznik proslave uz negovanje svih narodnih običaja sa svojim najmilijima u krugu porodice.
– Već dva milenijuma naša Sveta i apostolska Crkva čuva uspomenu na blagu vest o Rođenju Gospoda i Spasa našeg Isusa Hrista. Prvi put u savremenoj istoriji, radosni praznik Rođenja Bogomladenca će širom vaseljene biti obeležen daleko skromnije nego što je to bio slučaj do sada. Razlog za to je pandemija virusa korona, koja, evo već skoro godinu dana iskušava ljudski rod, bez obzira na boju kože, veru, naciju ili društveni stalež. Sa jedne strane, sve ovo je pokazatelj kako smo svi mi i te kako ranjivi, ali i koliko zapravo zavisimo jedni od drugih. Pa ipak, ova činjenica nipošto ne sme da nas obeshrabri ili, ne daj Bože, poljulja u našoj veri. Bez obzira na to što će mnogi od nas, najverovatnije biti uskraćeni za saborno obeležavanje praznika Hristovog Rođenja, onako kako smo to navikli – učestovanjem u liturgijama u pravoslavnim hramovima, ipak ćemo imati priliku da u svojim domovima i u krugu svoje porodice dočekamo Božić. Predivni narodni običaji vezani za božićne praznike, daju nam tu mogućnost da sa svojim najmilijima podelimo radost praznika. Upravo zbog toga se kaže da je porodica, ništa drugo nego li Domaća crkva ili crkva u malome – ističe vladika Antonije.
Ovaj arhijerej u božićnoj poruci pravoslavnoj dijaspori ističe da su zbog aktuelne pandemije COVID-19, svi sunarodnici u istom problemu bez obzira na to gde žive.
– Problemi u kojima su se našli naši sunarodnici, kako u Srbiji, tako i u zemljama okruženja: Bosni i Hercegovini – Republici Srpskoj, Crnoj Gori, kao i u dijaspori: Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Americi i drugima zemljama, skoro su pa identična. Svakoga dana slušamo o broju novoobolelih, teško obolelih, umrlih, ali i, Bogu hvala, izlečenih. Slična situacija je bila i pre nekoliko meseci kada smo se nalazili u danima Velike četrdesetnice i u predvorju najradosnijeg praznika Hristovog Vaskrsenja. Karantin, izolacija i stroge mere ograničenja i zabrane kretanja, dovele su do toga da i te dane provedemo u krugu svoje najuže porodice. Kako tada, tako i sada treba da se prisetimo svih onih koji su rizikovali svoje živote kako bi pomogli svojoj braći u nevolji. Medicinski radnici, policija, sveštenici i mnogi volonteri – svi oni su se nalazili na visini svog zadatka, zbog čega treba da ih pomenemo u svojim molitvama.
Mir Božiji, Hristos se rodi!
Božić – simbol novog početka
Episkop moravički ističe i da je Božić simbol – novog početka.
– Dovoljno je da se samo malo osvrnemo iza sebe i prisetimo mnogih iskušenja kroz koja je, sa svojim narodom, prolazila i naša Srpska pravoslavna crkva, shvatićemo jednu istinu, a to je da ona ne traje večno, odnosno da su prolaznog karaktera. Nije nimalo slučajno i to da se Božić – kako onaj po gregorijanskom, tako i naš koji obeležavamo po julijanskom kalendaru – nalazi na početku, odnosno na kraju svake kalendarske godine. Ta činjenica za sve nas može i mora značiti novi početak, jedno novo Leto blagosti Gospodnje, kada ćemo zaboraviti na sve nevolje i nedaće koje su nas zadesile u godini koju polako ispraćamo – ističe vladika Antonije.
Prigrlimo jedni druge
– Ono što bih poželeo našim ljudima koji žive i rade širom Evrope, a koji su poput mnogih naših Srba pošli u daleki svet “trbuhom za kruhom”, upravo su reči Svetog apostola Jakova, koji kaže: “Svaku radost imajte, braćo moja, kada padnete u različita iskušenja, znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje” (Jak 1, 2-3). Božić je prava prilika da prigrlimo jedni druge, da darujemo one kojima je pomoć najpotrebnija, kako bismo se svi zajedno radovali Rođenju Bogomladenca Hrista. Iskušenja je bilo i biće, ali po rečima Spasitelja “ko pretrpi do kraja taj će se spasti” (Mt 10, 22) – ističe episkop moravički dr Antonije.
