Mnoge bake i deke, a čija su deca i unuci živi i dobrostojeći, žive ovde jer ih niko od najmilijih niti zove, niti obilazi… Sa vrata ovog Prihvatilišta nijedan nevoljnik nije vraćen, a da mu bar tanjir tople supe nije dat, da se nije okupao, zagrejao, previo rane, dobio novu garderobu ili prespavao. Ovih ljudi koje je sudbina potopila setili su se slušaoci i prijatelji Srpskog radija iz Kanbere, stalni dobrotvori, koji su donirali 700 australijskih dolara, od čega je polovina bila namenjena članovima pet lozničkih porodica nastradalim u poplavama.
Šaljući dar od 350 AUD, Ružica Adam, voditeljka emisije Hajde da se družimo, poručila je: "Nikad ne smemo da zaboravimo stare i napuštene, i oni su nekad dali svoju mladost i zdravlje radeći za neko bolje sutra. Molimo novinare 'Vesti" da ih počaste lepom rečju prijatelja iz Australije, i da im božićnu trpezu zaslade kolačima…"
Darodavci
U humanoj akciji za stanare beogradskog Prihvatilišta za stara lica i za pomoć deci pet lozničkih porodica nastradalih u poplavama, učestvovali su: Radmila Božić, Đurđa sa porodicom, Đorđe Ristić, Sretko Novaković, Marija Ignjatović, Nedeljka Kecman i bračni par Ružica i Đorđe Adam iz Kanbere. "I u ovoj godini nastavićemo da pomažemo naš narod, i decu i bolesne i stare", poručuju zemljaci iz Kanbere.
Tako su na Božićnu trpezu najugroženijih došli i kolači i voće zahvaljujući Srpskom radiju u Kanberi. Bogat ručak u Centru za prihvatanje odraslih lica u Beogradu spreman je 7. januara za 200 ljudi. Za one koji su tamo na privremenom smeštaju, i one koji su svratili na topao ručak, pečenje je darovalo Versko dobrotvorno starateljstvo Srpske pravoslavne crkve, a izdašne poslastice Srbi iz Australije.
– Stiglo je baš u pravi čas. Ovo je prva donacija koju smo dobili od Srpskog radija u Kanberi. Na Badnji dan nam je isporučeno 27 kilograma kolača, 20 kilograma pomorandži, 20 kilograma jabuka, 20 kilograma banana i deset kilograma limuna, i sve je izuzetno kvalitetno. Zahvaljujem se na donaciji, a to ću učiniti i putem mejla našim zemljacima u Australiji – kaže Prvoslav Nikolić, direktor Centra, istovremeno se zahvalivši i beogradskom dopisništvu "Vesti" koje se pobrinulo da sve ove namirnice stignu baš za praznik.
U trpezariju Centra, Božić je uneo vedar duh i dobro raspoloženje.
– Dugo sam ovde i lepo mi je. Društvo je dobro, sa svima se slažem. Nemam baš nikakve primedbe – kaže Dragana Čeha, poreklom iz Sarajeva. Na pitanje o Božiću, oči su joj zasuzile. – Obožavam Božić kada sam sa svojom porodicom. Imala sam roditelje, ali su oni umrli. Od rodbine imam samo jednog brata u Kanadi koji se zove Dragan Repac. Puno bih ga pozdravila – dodala je ova 55-godišnjakinja. Da Dragani popravi raspoloženje tu je uvek glavni šaljivdžija Jovan Radotović, 67-godišnjak rodom iz Bjelovara.
– Doživeo sam šlog. Iz bolnice "Sveti Sava" sam dovezen ovde polumrtav, ali za četiri meseca sam prohodao. To je samo dobra nega i dobra volja. Hrana nam je ovde odlična, i smeta samo onome ko je probirljiv – nastavio je Jovan da hvali ustanovu u kojoj je već godinu dana, iako se ovde ostaje najviše do šest meseci.
Kada je napolju veoma hladno, kao što je ovih dana sneg i led okovao Srbiju, povećan je broj korisnika koji traže naše usluge, ispričala je vedra socijalna radnica Nataša Točilovac:
"Gledamo da izađemo svakome u susret. Ako ne možemo da im obezbedimo smeštaj, bar ih opskrbimo hranom i odećom. Trenutno ovde boravi 150 ljudi, a imamo smeštajne kapacitete za 104. Tako da ljudi spavaju po hodnicima, negde na podu na dušeku, negde čak i po dvoje. To nije humano, ali idete logikom da je i to bolje nego da se smrznu napolju, na ulici."
Na spratu, gde je spavaći deo Centra, svaki ćošak je zauzet. U sobi sa šest nabijenih kreveta dočekali su nas najstariji, srdačno čestitajući Božić. Sedeći u postelji, pečenjem i kolačima služili su se oni koji nisu mogli da siđu do trpezarije na ručak.
– Postavljao sam toliko parketa da bi mogla da se pokrije trasa odavde do Minhena i nazad. Svojim rukama sam radio dvorane Zvezde i Partizana, studentske domove Patris, Lola, Karaburma i Studentski grad. Od stalnog klečanja i igranja odbojke oštetio sam meniskus i tako sam došao u situaciju da sada ovde čekam operaciju – ispričao je Miladin Lukić, 64-godišnjak iz Lazarevca, koji je u svoje i ime svojih cimera svim čitaocima "Vesti" i dobrotvorima iz Kanbere čestitao Božić i Novu godinu.
I odlazeći iz ovog Doma za otpisane, kako ga mnogi zovu, mi znamo da i kada je telo već istrošeno, da duša još žudi i seća se, traži i veseli se, i želi radost. Zato verujemo da ćemo uskoro ponovo pokucati na njihova vrata sa nekom od novih donacija naših zemljaka širom sveta.
Velika zabluda
Prvoslav Nikolić je direktor Centra za prihvatanje odraslih lica u Beogradu od 1974. godine. Za to vreme ustanova je zbrinula više od 40.000 građana. Na osnovu dugogodišnjeg iskustva, on ističe da je velika zabluda da su korisnici centra ljudi koji su "prokockali život". "Ima i takvih, ali daleko manji broj. Ovde su trenutno smeštene 62 osobe koje imaju penziju. Reč je o ljudima koji su imali radni vek, radili čestito, zaradili penziju, imaju svoj smeštaj, ali nema ko da brine o njima. Kod nas je bilo ljudi koji su imali vile, bili direktori najvećih srpskih preduzeća, pevači, glumci, estradne zvezde, ali je bolest učinila svoje, a nikog nije bilo da brine o njima. Nije normalno koliko je bilo i onih koji su zloupotrebljeni raznim ugovorima o doživotnom staranju u zamenu za stan ili kuću, nakon čega završe na ulici", ističe direktor Centra koji se zahvalio i građanima Beograda na poklonjenoj garderobi.
