Mada se ne zna tačan datum rođenja Isusa Hrista, većina hrišćana širom planete proslavlja Božić 25. decembra, ali ima i onih koji rođenje sina Božjeg slave 7. januara, po aktuelnom gregorijanskom kalendaru. Interesantno je takođe da neki hrišćani u svetu Hristovo rođenje svetkuju šestog, a pojedini čak 19. januara.
Rimokatolici, unijati, protestanti i anglikanci slave Božić 25. decembra, ali i pojedine Pravoslavne crkve – Carigradska, Aleksandrijska, Antiohijska, Finska, Rumunska i Bugarska, kao i pravoslavci Kipra, Grčke, Poljske, Albanije, Češke i Slovačke. Dve nedelje kasnije, 7. januara, Isusovo rođenje proslavljaju Moskovska patrijaršija, Srpska patrijaršija, Jerusalimska patrijaršija, Gruzijska patrijaršija, Koptska pravoslavna patrijaršija Aleksandrije, Etiopska i Eritrejska pravoslavna crkva, Sirijska pravoslavna patrijaršija Antiohije, Grkokatolici Ukrajine i monasi Atosa na severu Grčke.
Među hrišćanima ima mnoštvo sličnih, ali i različitih božićnih običaja. Tako su recimo neki od njih "uveženi" sa zapada u Grčku, kao što je ćurka na Božićnoj trpezi ili kićenje jelke. U prošlosti, Grci su ukrašavali brodiće u čast Svetog Nikole i držali ih okićene do završetka božićnjeg slavlja, tako da ima dosta onih koji se i danas drže te stare tradicije kićenja brodića, umesto jelki. Deca na Badnje veče idu od kuće do kuće pevajući božićne pesme, a zauzvrat bivaju darivani slatkišima ili novcem.
"Hristov hleb" odnosno, "hristopsomo" se kod Grka obavezno priprema za Badnje veče, a u obliku je velikih vekni različitih oblika, posut dekoracijima koje simbolišu poslove kojima se bavi porodica. Tradicionalne poslastice su melomakarona, koje podsećaju na urmašice, kolač od testa, ulja, i sirupa od meda, ali neizostavne su i gurabije, koje su zapravo poslastica od griza, putera i badema. Običaj pravljenja česnice, odnosno, kolača Svetog Vasilija ili novogodišnjeg kolača datira još iz vremena Vizantije.
U Bugarskoj se na Badnje veče priprema tradicionalna banica i posna večera od 12 jela koja simbolizuju 12 meseci u godini, dok u Rumuniji, božićni običaji počinju već od 20. decembra, kada se žrtvuje prase koje će biti pripremljeno za večeru na Badnje veče. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Posebnost rumunske božićne trpeze čini kozonaći – kolač sa suvim grožđem i lešnicima.
Povezanost Bogojavljenja i Božića
Na početku hrišćanske ere Hristov rođendan se slavio zajedno sa verskim praznikom Bogojavljenje, a zanimljivo je da ga tako i danas praznuju, 6. januara po novom gregorijanskom kalendaru Jermenska apostolska crkva, Jermenska carigradska patrijaršija i Jermenska kilikijska patrijaršija, dok 19. januara, po starom julijanskom kalendaru, Božić i Bogojavljenje istovremeno slavi Jermenska jerusalimska patrijaršija.
