On je rekao da je to glavni razlog zbog kojih se Srbi suočavaju sa problemom da ne mogu da obeleže stradanje vojnika JNA na mestu zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, gde je 3. maja 1992. godine ubijeno najmanje 42 vojnika, 73 su ranjena, a 215 zarobljeno.
"Ukoliko nema garancija da će bezbednost biti potpuna, ne bi trebalo rizikovati da možda neko na tom mestu strada i da se stradanje obeleži sa nekim novim stradanjima", rekao je Mitrović za banjalučku „Alternativnu televiziju“.
On je naveo da zahtevi za obeležavanje zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu i „Tuzlanskoj koloni“ nemaju nikakve veze sa predstojećom predizbornom kampanjom, podsetivši da je još 1. oktobra prošle godine vlastima u Sarajevu i Tuzli upućen zahtev da odobre postavljanje spomen ploča, na koji do sada nije odgovoreno.
"Srbi su davno shvatili i prihvatili da i među njima ima ljudi koji su činili zločine, ali ne u ime srpskog naroda, već iz različitih drugih motiva. Treba i među Bošnjacima da ima hrabrih, trezvenih i ozbiljnih ljudi koji će reći da je rat bio i da među Bošnjacima ima onih kojih su činili ratne zločine i koje treba procesuirati", rekao je Mitrović.
Govoreći o slučaju člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića, koji je osumnjičen za zločine u Dobrovoljačkoj, Mitrović je rekao da Bošnjaci traže izručenje Ganića, ali istovremeno očekuju da "ne dobiju taj vruć krompir", jer bi onda trebalo da ga procesuiraju po komandnoj odgovornosti.
"Ako ga procesuiraju ima elemenata da se izrekne kazna, a ako se izrekne kazna onda se time priznaje sasvim drugačiji karakter rata. Međutim, oni smatraju da se ni po koju cenu ne sme dozvoliti da se promeni karakter rata, odnosno ta uvrežena sintagma da su Bošnjaci žrtve rata, a da su svi ostali, pre svega Srbi, zločinci", rekao je Mitrović.
