Bosna posle izbora (3): A od Vlade – sića

28.10.2014. 16:18

Ljubo Maletić

Baš nas briga

Šemsa Hurić pričala je za "Slobodnu Evropu" o odnosu tuzlanskih opštinskih vlasti prema poplavlejnima:
– Jedva sam ih naterala da se popnu na brdo gde mi je kuća, da vide kakvo je stanje, da padaju stabla trešnje, da se brdo kreće. Prvo su mi rekli da neće uzaći gore. Kad su se popeli, znate šta mi je Zlatan iz komunalnog rekao, imam svedoke. "Baš me briga za tvoje brdo!"

I posle pet meseci većina poplavljenih je u kolektivnim smeštajima ili kod prijatelja i rođaka. Mnogi kažu da su dosad dobili samo nekoliko paketa Crvenog krsta gde je bilo po pet pašteta. Mićo Mićić, gradonačelnik Bijeljine, tvrdio je letos da je ovo područje oštećeno za četiri miliona maraka.

– Za tri dana, koliko je bio otvoren račun za Bijeljinu dobili smo 93.000 maraka. Imam dokaze. Onda su računi opština blokirani i sve pare išle su Vladi Republike Srpske. Od svih tih para koje je Vlada RS prikupila dobili smo 15.440 maraka. Ne staviti Bijeljinu u prvu prioritetnu grupu je sramota!

Isto je i u Federaciji. Opština Gračanica koja je od federalne Vlade dobila mizernih 35.000 maraka za sanaciju štete odbila je uz obrazloženje da bi svaki stanovnik dobio po 0,84 marke.

Poplava u Federaciji

Američka kritika

Američke diplomate su na blogu Ambasade SAD u BiH, Dejvid Bart i Skot Miler, u septembru ove godine saopštili su da su bosanski političari nesposobni. Oni su naveli da je od 800 miliona evra pomoći međunarodne zajednice, a malo šta je stiglo do ugroženih građana.

– Bosanski političari su humanitarnu tragediju iskoristili za nepotizam, partijsko napredovanje, tajne nagodbe i prebacivanje odgovornosti. Žrtve poplava skoro ništa nisu dobile osim praznih obećanja i izgovora od svojih lidera.

Ratarska i voćarska proizvodnja u BiH ove godine doživela su fijasko. Prinosi pojedinih kultura, pre svega voća, u poređenju sa prošlom godinom, manji su i za 80 odsto. Osim toga, zvanične statistike govore da je u prvih pola godine proizvedeno 40 odsto manje pšenice nego u prvoj polovini 2013. godine. Umanjena je proizvodnja ječma, raži, krušaka, jabuka, a ni šljiva nije rodila. Oko 15 odsto voćara odustalo je od posla jer im se ne isplati.

– Imali smo izuzetno loše proleće, pa su došle poplave koje su donele prekomernu vlagu, a potom je padao grad. Stanje se može oceniti kao nikad gore. S druge strane, loš rod će neminovno uticati na rast cena voća, pa će se naše tržište u još većoj meri oslanjati na uvoz – kaže voćar Dragoja Dojčinović.

Poplave su pogodile oko 100.000 domaćinstava, a pod vodom se našlo oko 70.000 hektara obradivog zemljišta. Neke regije, poput Semberije, u pitanju je ogroman udarac. Ljubo Maletić se poljoprivredom na području Semberije bavi godinama. Njegova pesimistična prognoza jeste da će se rodom kukuruza moći da namiri tek oko trećine potreba tržišta Srpske.

– Najgore od svega što ćemo ostatak morati da uvozimo. Mi kao zemlja sa svim preduslovima za poljoprivredu, zavisimo od uvoza sa strane. To je žalosno – kaže Maletić.