Cena nove biometrijske putne isprave za građane Bosne i Hercegovine u inostranstvu, bezobrazno je visoka. Pasoš za odrasle i decu stariju od sedam giodina, kako su "Vesti" već objavile, u diplomatsko-konzularnim predstavništvima građani BiH moraju da plate 124 evra! To je ubedljivo najskuplji pasoš u regionu u odnosu na sve države bivše Jugoslavije, a ako se uzme u obzir da novi dokument važi samo pet godina, onda je jasno da Bosna i Hercegovina bukvalno reketira građane u dijaspori.
Ovo znači da će građani BiH za deset godina, koliko obično važe pasoši zemalja u regionu, morati za svoj pasoš da plate čitavih 248 evra, a ako se to pomnoži sa prosečnim brojem članova porodice, onda je jasno koliki je to udarac na svaki kućni budžet. Bošnjaci u rasejanju su revoltirani i kažu da izgleda da u Ministarstvu spoljnih poslova BiH, gde su određene ovako visoke konzularne takse (jer isti pasoš u matici košta 40 maraka ili 20 evra), smatraju da "izvan granica BiH žive sve sami bogataši koji ne znaju šta će od para".
Poređenja radi, biometrijski pasoš Republike Srbije u inostranstvu, sa svim taksama, košta 59 evra, i važi deset godina. Pasoš Republike Hrvatske dvostruko je skuplji, plaća se se 110 evra, ali takođe važi deset godina. Dečiji, koji je validan pet godina, košta 82 evra.
Generalni konzul BiH u Minhenu Veljko Obrenović kaže za "Vesti" da je visina takse za putne isprave utvrđena Zakonom o administrativnim taksama BiH 2002. godine i u njoj se jedina izmena odnosi na pasoš koji se izdaje osobama mlađim od sedam godina. Za njih pasoš ima važenje tri godine, a taksa je 78 evra. Rok važenja pasoša za osobe starije od sedam godina i do sada je bio pet godina.
– Mi smo na oglasnoj tabli u čekaonici stavili cene pasoša i uslove pod kojima se izdaju, spisak potrebnih dokumenata i do sada nije bilo mnogo pitanja građana, pogotovo ne oko cene. Možda je ona visoka, ali tarife određuje država i one su prilagođene materijalnim mogućnostima građana u odnosu na to gde žive. Da li će doći do izmene visine takse za putne isprave BiH izdate u inostranstvu, to je teško reći, jer ipak sve zavisi od predlagača, ali i poslanika u Skupštini – ističe Obrenović.
(opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 03.11.)
