U Bosni i Hercegovini, najtužnijoj zemlji posle raspada Jugoslavije, odavno se ne zna ko pije, ali ceh uvek naplaćuju građanima. To je izgleda dozlogrdilo čak i stranim ambasadorima. Nedavno je holandski ambasador Jurijan Krak izjavio za medije jasno i glasno da bi ga bilo sramota da je političar u Bosni i Hercegovini:
– I ako vidite da je vaša zemlja nakon skoro 20 godina masovnog angažmana međunarodne zajednice još na dnu sa Hondurasom, Sijera Leoneom, Jemenom, Gazom… osetio bih sramotu. Bilo bi me jako, jako stid, zaista!
Bosanski funkcioneri nisu bolje prošli ni kad su u pitanju poslovično ćutljivi i oprezni Japanci. Ambasador Hideo Džamazaki opleo ih je bez dlake na jeziku da ne postoji nikakav plan obnove zemlje posle poplava dok bahati bosanski "državnici" šenluče putevima uz zvuke sirena i pratnju policije.
U Japanu sa oko 126 miliona stanovnika samo se premijer države vozi sa policijskom pratnjom, a u maloj Bosni 31 funkcioner ima tu privilegiju.
Misteriozne nabavke automobila po višim cenama od nabavnih, mahinacije kod popravki automobila, lažna potrošnja goriva samo su deo bosanske političke priče. Lopovluk i javašluk vlada u svakom državnom preduzeću, pa je nedavno otkriveno da BH erlajnz nije plaćao lizing za dva aviona, nego je budžetske pare stukao na gorivo, navigaciju, popravke i ostale dosetke.
