Dvadeset pet godina nakon Dejtona, Republika Srpska je demokratska, te politički i institucionalno stabilna zajednica, snažno utemeljena u volji srpskog naroda i njenih građana. Republika, u kojoj svi žive slobodno, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost. Neraskidiva veza koja postoji između naših građana i institucija daje nam ogromnu snagu da istrajemo na putu odbrane interesa Republike Srpske, njenog jačanja, kao i sveukupnog razvoja.
Ovo poručuje predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. U ekskluzivnom intervjuu za “Vesti” Cvijanovićeva ističe da BiH ima budućnost samo ukoliko bude zasnovana na realnosti, a ne na iluziji.
Skrnavljenje dogovora
Ove godine se navršilo 25 godina od Dejtonskog sporazuma. Šta je suština Dejtona?
– Jedan od ključnih elemenata Dejtonskog sporazuma bio je prekid oružanih sukoba, ali ne treba izgubiti iz vida da je ovim sporazumom, istovremeno, definisan ustavnopravni poredak i unutrašnje uređenje BiH. Jedno bez drugoga ne bi bilo moguće, i zbog toga bi bilo logično da je poštovanje dogovora, odnosno slova Dejtonskog sporazuma i njegovog Aneksa četiri koji predstavlja Ustav BiH, prioritet svih domaćih, regionalnih i međunarodnih aktera koji žele da vide mirnu, stabilnu i prosperitetnu BiH.
Šta je ovaj dokument doneo, a šta odneo Republici Srpskoj?
– Republika Srpska je u Dejtonski sporazum unela svoj subjektivitet i sve neophodne elemente državnosti koje je do tada imala – teritoriju, stanovništvo i suverenu vlast u okviru svojih granica. Zauzvrat, dobili smo mir i šansu da se u budućnosti razvijamo kao ravnopravan i međunarodno verifikovan entitet u okviru BiH, sa visokim stepenom autonomije i pravom veta na zajedničkom nivou na sve odluke koje su štetne po naše interese. U suštini, svi akteri su u Dejtonu morali da se odreknu svojih maksimalističkih ciljeva, u cilju pronalaženja kompromisa i postizanja mira u BiH. Nažalost, ovaj dogovor nikada nije dobio šansu da zaživi, već je ubrzo nastupio period pravnog nasilja visokih predstavnika i oduzimanja Ustavom definisanih nadležnosti entiteta, te njihovog prenošenja na nivo BiH. Taj unilateralni, antidejtonski proces, realizovan uz podršku pojedinih zapadnih zemalja, značajno je oskrnavio prvobitni dogovor, čime je trajno narušeno poverenje unutar BiH, a samim tim i njena dugoročna perspektiva. Poslednjih godina, Ustavni sud BiH preuzeo je od visokog predstavnika praksu kreiranja rešenja, umesto zaštite ustavnosti, čime je iskoračio iz okvira svojih nadležnosti.
Brojni izazovi
Gde je Srpska danas, 25 godina kasnije?
– Dvadeset pet godina nakon Dejtona, Republika Srpska je demokratska, te politički i institucionalno stabilna zajednica, snažno utemeljena u volji srpskog naroda i njenih građana. Republika, u kojoj svi žive slobodno, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost. Neraskidiva veza koja postoji između naših građana i institucija daje nam ogromnu snagu da istrajemo na putu odbrane interesa Republike Srpske, njenog jačanja, kao i sveukupnog razvoja. Na tom putu još se suočavamo sa brojnim izazovima. Dok mi iz Srpske insistiramo na doslednom poštovanju Ustava, povratku na slovo Dejtona, te vraćanju svih oduzetih nadležnosti, političko Sarajevo nastavlja sa opstrukcijama, pritiscima, te nasrtajima na Srpsku, njenu imovinu, integritet, Dan Republike i slično. Nažalost, živimo u destimulativnom okruženju i zemlji apsurda u kojoj još uvek mnogo energije usmeravamo na odbranu nekih elementarnih, statusnih i Ustavom zagarantovanih prava. Ne zato što nemamo dovoljno drugih problema i izazova, već zbog toga što bošnjački predstavnici ne odustaju od svojih nerealnih ciljeva koji podrazumevaju stvaranje unitarne i građanske BiH.
Ne prestaju ni pokušaji revizije Dejtona. Zbog čega se Srbi tome protive?
– Priča o reviziji Dejtonskog sporazuma je nerealna. Zašto bismo mi pristali na bilo kakav novi dogovor, kada ni prvobitni koji smo dogovorili u Dejtonu nije ispoštovan? Cena pravnog nasilja, te jednostranog i nelegalnog urušavanja Dejtonskog sporazuma je teško narušeno poverenje unutar BiH. Oni koji su to radili, ne pitajući nas tada mnogo, danas pokušavaju da legalizuju novi poredak koji je nastao na pritiscima dela međunarodne zajednice i antidejtonskom delovanju visokih predstavnika. Mi, kao legalisti, uopšte nismo spremni da učestvujemo u tome. Umesto toga, želimo da proces evropskih integracija BiH bude izvesniji i da nas svet gleda kroz prizmu realnosti, a ne imaginacije. Ne želimo da budemo posmatrani kroz matricu neizbalansiranog i nejednakog pristupa prema potrebama sva tri konstitutivna naroda.
Realnost, a ne iluzija
Ima li BiH budućnost?
– BiH može imati budućnost ukoliko budu uvaženi interesi svih njenih konstitutivnih naroda, a ne samo jednog. Ukoliko bude zasnovana na realnosti, a ne na iluziji. To podrazumeva da se određene stvari moraju vratiti u legalne i ustavne tokove. O kakvoj pravnoj državi možemo govoriti, ako nećemo poštovati najviši pravni i politički akt? O kakvoj suverenosti možemo govoriti, ako političko Sarajevo neprestano moljaka moćne strane aktere da se mešaju u unutrašnje odnose u BiH i intervenišu na štetu jednog ili čak dva konstitutivna naroda? Sve dok je tako, budućnost BiH će biti sumorna.
Koja je to “crvena linija” koju Srpska neće preći?
– Mi nismo nikakvi pobunjenici, niti sa bilo kim želimo da razgovaramo i pregovaramo u kategoriji crvenih linija. Republika Srpska je međunarodno verifikovana i priznata sa svim svojim dejtonskim ingerencijama. Mi smo legalisti, imamo naše zakone, imamo ustave Republike Srpske i BiH i insistiramo na njihovom poštovanju. Ako se ovi principi podrazumevaju u svim ozbiljnim državama, zašto se ne bi podrazumevali i u BiH?
Čuvajmo zajedništvo
Kako pamtite patrijarha Irineja?
– Njegovu svetost pamtim kao izuzetnu ličnost, blage naravi i jakih reči. Bio je veliki duhovni vođa koji je posvetio život izgradnji sloge i mira među ljudima, pravdi i mudrosti. Kao pravi pastir, štitio je i ujedinjavao svoj narod sa obe strane Drine i u dijaspori, šireći ljubav i dobrotu, te uvek pozivajući na mir i sabornost. Svojom mudrošću, plemenitošću i smirenošću, u mnogim teškim trenucima za naš narod, predano se borio da očuva jedinstvo i zajedništvo srpskog naroda, Srpsku pravoslavnu crkvu, uvek uvažavajući državu.
Milorad Dodik je naglasio da je Irinej bio prijatelj Republike Srpske?
– Njegova svetost patrijarh Irinej bio je istinski prijatelj Republike Srpske i čest i rado viđen gost u Srpskoj. Godinama je dolazio da sa nama obeleži Dan Republike. Delio je sa nama i teške i srećne trenutke. Nikada nije odvajao Republiku Srpsku i Srbiju, i zahvaljujući njemu, narod sa dve strane Drine počeo je mnogo više da brine jedan o drugom, da se sjedinjuje, ali i da neguje kulturu sećanja na naše zajedničke nedaće i stradanja. Republiku Srpsku je doživljavao kao svoj dom, jednako kao i Srbiju i svojim promišljanjima, delima i molitvama ostavio je svima nama zaveštanje da nastavimo da negujemo ono što nam je ostavio – duh jedinstva i zajedništva srpskog naroda.
Nažalost, u kratkom razmaku, Srpska pravoslavna crkva je ostala bez dve duhovne gromade, patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija. To je veliki udarac i za Crkvu, ali i za narod. Slažete li se?
– Gubitak patrijarha Irineja i mitropolita Amfilohija poziva srpski narod i Crkvu na još veću sabornost, ali i odgovornost. Ipak, i jedan i drugi su, ispunjavajući svoje zadatke, mislim pritom na očuvanje jedinstva crkve i naroda, ostavili zaveštanje i pokazali put koji treba slediti. Verujem da će arhijereji i Srpska pravoslavna crkva, kao i mnogo puta do sada, naći najbolji način da prevaziđu iskušenja koja su stavljena pred njih, ali i pred sve nas.
Ništa neće faliti Banjaluci
Na upravo završenim lokalnim izborima SNSD je osvojio većinu opština, ali i izgubio mesta gradonačelnika Banjaluke i Bijeljine. Mnogi su zamerili Dodiku reakciju na izbor Stanivukovića. Da li su u pravu?
– Po mom mišljenju, ključna je njegova rečenica da “Banjaluci sa SNSD-om nije falilo do sada, a neće faliti ni ubuduće”. Žao mi je što gotovo niko od medija nije stavio akcenat na to, jer je reč o jasnoj poruci koja utišava nepotrebnu galamu. Zahvaljujući politici SNSD-a, Banjaluka je postala moderan i razvijen evropski grad i naše je opredeljenje da se dalje razvija, jer ima veliku perspektivu.
Mogu li te promene dovesti do nestabilnosti u Srpskoj?
– Ne vidim tu mogućnost, jer je Republika Srpska na ovim izborima pokazala puni demokratski kapacitet. Izlaznost je bila zadovoljavajuća, uprkos složenoj epidemiološkoj situaciji. Što se tiče promena, SNSD jeste izgubio mesto gradonačelnika u Banjaluci, ali je zadržao status najjače stranke, kao i većinu u Skupštini grada. U Bijeljini, u kojoj sada nismo osvojili, niti smo ranije imali gradonačelnika, takođe smo najjača stranka pojedinačno i imaćemo ubedljivu većinu u gradskom parlamentu. Sa druge strane, SNSD je dobio gradonačelnička mesta tamo gde ih do sada nije imao, a to su Prijedor i Istočno Sarajevo. U 80 odsto opština i gradova smo pojedinačno najjača stranka sa više od 200.000 glasova u celoj Republici Srpskoj. Ilustracije radi, jedina smo politička opcija sa šestocifrenim brojem glasova na ovim izborima, dok opoziciona Srpska demokratska stranka, kao druga po snazi, ima tek oko 80.000. Zbir glasova svih opozicionih stranaka daleko je manji od našeg pojedinačnog rezultata, ne računajući glasove naših tradicionalnih koalicionih partnera. Ako su ovi egzaktni podaci na nivou cele Republike Srpske izborni poraz, onda ne znam kako bi morala da izgleda pobeda.
Šta je poruka glasača posle ovih lokalnih izbora?
– Generalno, poruka velike većine glasača u Republici Srpskoj jeste da su zadovoljni politikom koju provodi SNSD zajedno sa svojim koalicionim partnerima. Međutim, naravno da postoje razlike od jedne do druge lokalne zajednice. Tako da tamo gde je rezultat nešto lošiji, trudićemo se da promenimo pristup i bolje razumemo potrebe građana. Sigurno je da u tim lokalnim zajednicama nećemo zabijati glavu u pesak, kao Šarović koji je u izbornoj noći otvorio šampanjac, uprkos tome što je stranka na čijem je čelu osvojila skoro 50.000 glasova manje nego na prošlim lokalnim izborima.
Pandemija pod kontrolom
Kakva je zdravstvena situacija u Republici Srpskoj?
– Može se reći da je prilično složena, kao i u svim zemljama u Evropi, ali moram istaći da su Vlada Republike Srpske i naš zdravstveni sektor maksimalno odgovorili na izazove pred kojima smo se našli. S obzirom na to da je broj zaraženih povećan, i naša odgovrnost mora biti veća. Kada kažem naša, mislim i na institucije, ali i na svakog građanina kao jedinku. Najveći teret od početka epidemije nose naši zdravstveni radnici. Oni su heroji našeg doba, jer je ovo, nakon rata, najstrašnija situacija. Kriza uzrokovana epidemijom virusa korona nosi sa sobom različite izazove, ali su institucije Republike Srpske, iako smo manje razvijeni u odnosu na mnoge zemlje u Evropi i svetu, sa daleko manjim mogućnostima kada je u pitanju zdravstveni sektor, odreagovali bolje nego neke razvijene zemlje. Nabavili smo potrebnu opremu, koju nismo imali i u vreme kada je praktično bilo nemoguće doći do respiratora i maski usled ogromne potražnje. Veliku zahvalnost dugujemo Srbiji, koja nam je prva pritekla u pomoć i dala podršku u vidu medicinske opreme, prihvatanju najtežih bolesnika, ali i redovnom snabdevanju naših građana, kao i Kini, Rusiji i Evropskoj uniji. Republika Srpska je išla u korak sa izazovima i kroz period kada smo uvodili vanredno stanje koje je zahtevalo novi aktivizam predsednika Republike u zakonodavnom smislu, prošli smo bez nekih problema. Naš zdravstveni sektor i dalje trpi ogroman pritisak i možemo im olakšati jedino na način da se pridržavamo propisanih mera.
Podrška privredi
Na koji način Srpska odgovara ključnom izazovu pandemije, funkcionisanju ekonomije?
– Nesumnjivo je da u ovom momentu privreda Republike Srpske trpi pritisak. Iako je povećan broj zaraženih, naše opredeljenje je da sve funkcioniše i radi, ali u okviru propisanih mera kojih se moraju svi pridržavati. Smatramo da je u ovom trenutku pogubno još više gušiti privredu, ali svakako da prioritet broj jedan ostaje sačuvati živote i zdravlje naših građana. Nažalost, oporavak od pandemije će trajati dugo u svim zemljama sveta, pa i u Republici Srpskoj. Duboko smo svesni problema sa kojima se suočava naša privreda u ovako složenom načinu života i rada, ali i okolnostima na regionalnom i evropskom planu, mislim pri tome na naše tradicionalne spoljnotrgovinske partnere na koje će pandemija takođe, u ekonomskom smislu, imati negativne posledice. Zato je važno što je Vlada Republike Srpske već kreirala određene mere čiji je cilj podrška privredi i zaštita radnika. Suština je u tome da Republika Srpska ostane likvidna i da budžet bude u stanju da izvršava obaveze prema korisnicima, ali i da se realizuju zacrtani projekti. Smatram da je veoma važno da bude nastavljena komunikacija Vlade sa socijalnim partnerima i da se vidi na koji način se može kretati dalje.
Očuvanje života i zdravlja
Pokazalo se da pandemija COVID-19 ne bira?
– Pokazalo se da neočekivana pošast 21. veka pogađa sve – nacije, države, bogate, siromašne… Ovo je zaista težak period za sve nas, ali verujem da ćemo se, ako budemo disciplinovani, zajedno sa našim zdravstvenim radnicima, izboriti sa izazovima koje je virus korona stavio pred nas – a to je pre svega očuvanje života i zdravlja naših građana. U tom pogledu, moram istaći da je veliki broj naših građana shvatio ozbiljnost situacije i disciplinovan je u pogledu pridržavanja preporuka nadležnih organa. Naše institucije su i pre same pojave virusa u Srpskoj, donele čitav set preventivnih mera, znajući da nećemo moći da izbegnemo ovo zlo koje predstavlja planetarni problem. Bili smo među prvima koji su donosili rigorozne mere, sa ciljem da izbegnemo najgori mogući scenario. Naravno, bilo je onih koji su smatrali da su te mere bile preterane, ali se pokazalo da su one dale rezultate.
