Bosanski lonac za sedam đaka

Ljubomir Šuljagić

U prvi razred prijepoljskih srednjih škola, gimnaziju, tehničku i ekonomsku školu od 280 novih srednjoškolaca, koliko se upisalo u julskom
upisnom roku za nastavu na bosanskom jeziku izjasnilo se samo sedam učenika (četiri đaka gimnazije, dva učenika ekonomske i jedan tehničke škole). Iako je upis protekao po zakonu i drugim pratećim aktima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Bošnjačko nacionalno veće u tehničkom mandatu iz Novog Pazara i ove kao i prošle godine na sve moguće načine želi da dokaže da đaci žele da uče bosanski jezik! Oni tvrde "da nacionalna pripadnost učenika bošnjačke nacionalnosti predstavlja osnov diskriminacije i da njima nije u istim obrazovno-vaspitnim ustanovama omogućena nastava na maternjem jeziku kao učenicima srpske nacionalnosti. Predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća Esad Džudžević je krajem prošlog meseca uputio pismo ministru prosvete Srđanu Verbiću tražeći da se bez odlaganja ponovi upis učenika u prvi razred u gimnazijama i srednjim stručnim školama u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši.
Esad Džudžević, koji izgleda politiku doživljava kao veštinu mogućeg i nemogućeg, sa svojim istomišljenicima iz Bošnjačkog veća podneo je prijave opštinskim prosvetnim inspektorima u Prijepolju, a i krivične prethodnih godina protiv osam direktora osnovnih i srednjih škola u gradu na Limu iz samo njemu znanih razloga, ali kako nezvanično saznajemo one nisu prošle u tužilaštvu.
Ljubomir Šuljagić, predsednik Aktiva direktora srednjih škola u Prijepolju i četrnaest godina direktor prijepoljske gimnazije, odbacuje sve navode i optužbe Bošnjačkog nacionalnog veća.

Prazne priče
– Prilikom julskog upisnog roka u školu u kojoj sam ja direktor dolazili su predstavnici Bošnjačkog nacionalnog veća pokušavajući da podele anketne listiće koje nije propisalo Ministarstvo prosvete. Takvo anketiranje je bilo suvišno jer su se učenici već bili izjasnili popunivši obrazac PU – Prijava za upis u srednje školu. Pošto je njihovo delanje bilo u suprotnosti sa zakonom, nisam im dozvolio da mešetare i manipulišu u školi. Od 87 upisanih učenika u prvi razred samo četiri su se izjasnila da žele da pohađaju nastavu na bosanskom jeziku. Sve sam uradio po zakonu i ove kao i prošle godine pa bilo kakve pritužbe nemaju utemeljenje u zakonu. Zbog nedovoljnog broja broja učenika koji su se izjasnili da žele da slušaju nastavu na bosanskom jeziku mi smo doneli odluku koja je u skladu sa zakonom. Sve ostalo su prazne priče i politizacija izmišljenog "slučaja" sa neosnovanim primedbama – kaže profesor Šuljagić.

Građani na meti politike: Prijepolje

Na optužbe Bošnjačkog nacionalnog veća direktor Šuljagić je morao da piše odgovore opštinskom prosvetnom inspektoru i Školskoj upravi u Užicu, a satisfakciju za svoj zakoniti rad dobio je pre nekoliko dana od dr Nevene Petrušić, poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Bošnjačko nacionalno veće je 14. marta ove godine poverenici za zaštitu ravnopravnosti uputilo pritužbu „ a roditeljima i učenicima bošnjačke nacionalnosti nije data mogućnost da se izjasne da li žele da slušaju nastavu na bosanskom jeziku." Poverenica je na osam strana analizirala čitav „ slučaj" i na kraju dala svoje mišljenje:

– Neorganizovanjem nastave na bosanskom jeziku u školskoj 2013/2014. godini za troje učenika prijepoljske gimnazije nije prekršena odredba Zakona o diskriminaciji.
U delu analize pritužbe Bošnjačkog nacionalnog veća protiv prijepoljske gimnazije dr Nevena Petrušić je zaključila:
– Anketa o jeziku na kojem učenici žele da slušaju nastavu u prijepoljskoj gimnaziji nije sprovedena podelom anketnih obrazaca Bošnjačkog nacionalnog veća. Međutim, poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da škola nije obavezna da anketira učenike na način na koji je to preporučio savet nacionalne manjine, kao ni na obrascima koje je savet dostavio. Škola ima obavezu da utvrdi zainteresovanost učenika i učenica za pohađanje nastave na maternjem jeziku, ali je slobodna da izabere način na koji će ispitati ovu zainteresovanost. U konkretnom slučaju, prilikom upisa u prvi razred, đaci su popunjavali obrazac PU – Prijava za upis u srednju školu, u kojem je sadržano pitanje "na kom jeziku učenik želi da sluša nastavu". To je dalo školi potrebne informacije o broju đaka koji žele da slušaju nastavu na bosanskom jeziku, te ne postoji potreba da se sprovodi posebna anketa.

Odluka opravdana
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti navodi da zakon određuje minimalo 15 učenika za ostvarivanje nastave na jeziku i pismu nacionalne manjine. Ako je broj zainteresovanih đaka manji od propisanog, nastavu je moguće organizovati uz saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Pored broja učenika potrebno je obezbediti i druge uslove kao što su materijalni, pedagoški i organizacioni. Pošto su se prošle godine za nastavu u prijepoljskoj gimnaziji izjasnila samo tri učenika, dr Nevena Petrušić je mišljenja da je odluka škole da ne organizuje nastavu na bosanskom jeziku opravdana. Ona posebno ističe da obrazovno-vaspitni rad sa tri učenika ne bi obezbedio ostvarivanje punog intelektualnog razvoja deteta.
Nevena Petrušić ukazuje i na kršenje zakona, jer u anketnom obrascu za anketiranje roditelja o modelu nastave u Sandžaku u školskoj 2013/2014. mogućnost da se izjasne imali su samo roditelji, a deci nije pružena mogućnost da iskažu svoje mišljenje. Ona ukazuje da je domaćim i međunarodnim propisima utvrđeno pravo deteta da iskaže svoje mišljenje o stvarima koja se tiču deteta.
– U Konvenciji o pravima deteta Komitet za prava deteta je preporučio državama da deci stvore mogućnosti da izraze svoje mišljenje i da se ono pažljivo razmotri u obrazovnom okruženju. Zato su obrazovne ustanove kao i nacionalni saveti u oblasti obrazovanja i drugim oblastima obavezni da poštuju pravo deteta da izrazi svoje mišljenje i da ono bude pažljivo razmotreno – navodi u svom izveštaju Nevena Petrušić. On je dostavljen i prijepoljskoj gimnaziji i Bošnjačkom nacionalnom veću.
Sa ovakvim mišljenjem poverenice za zaštitu ravnopravnosti sužen je prostor za manipulacije i mešetarenja Bošnjačkog nacionalnog veća i pokušaja da koriste anketne obrasce koje sami štampaju. Izgleda da su borci za ostvarenja prava nacionalnih manjina jurili zeca, a isterali lisicu.
Pod pritiskom izmišljenih optužbi direktor Ljubomir Šuljagić se zapitao šta je sa njegovim pravom. Ubuduće će tražiti da se dopisi koji mu budu upućeni na bosanskom jeziku prevedu na srpski jezik i da budu ispisani ćirilicom, jer mu to garantuje Ustav kao najviši pravni akt države Srbije.