Borelj: Svet je postao opasno mesto

EPA/Stephanije Lecocq

EU je ekonomski i moralno super sila, ali to nije i vojno, ističe šef evropske diplomatije Žozep Borelj, dodajući da članice moraju shvatiti da će u slučaju potrebe Evropa biti u mogućnosti da se brani i da joj je potrebno da ima oruđe.

Borelj je, u intervjuu bečkom dnevniku “Kronen cajtung”, kazao da to ne mora biti vojska EU.

– Nijedna od 27 armija neće biti zamenjena jedinstvenom evropskom vojskom. Moramo samo objeditini naše snage, koordinisati ih i bolje investirati u odbranu. Ništa više. Izdvajamo za odbranu isto koliko i Kina i četiri puta više od Rusije. Zbog dužničke krize smo ušli u fazu razoružanja. Zbog toga više ne možemo da se suočimo kako treba sa aktuelnim izazovima. Efikasnost je ključna reč, u suprotnom je to samo bacanje novca – objasnio je on.

Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU kazao je da je agresija Rusije na Ukrajinu dovela do toga da se drama rata, koja je za Evropu bila daleko udaljena, sada vratila na njeno tlo.

Na pitanje da li se nisu ozbiljno shvatala upozorenja Poljske i baltičkih zemalja na opasnost od ruske agresije, Borelj je rekao da su istorija i geografija od ogromnog značaja za razumevanje krize.

– Litvanija je geografski i istorijski zabrinutija što se Rusije tiče nego jug Španije, gde se više brine o severnoj Africi. Mi u Evropi ne treba podeljeno da pristupamo izazovima, već zajedno – poručio je on.

Na konstataciju da je jednom rekao da “Evropa mora naučiti da govori jezikom sile”, konstatovao je da ga ta rečenica stalno prati, i objasnio da je mislio na globalni uticaj.

– Rusija, SAD i Kina u tome imaju iskustva, ali i vojno i na tome se oslanja njihova moć. Ne radi se samo o vojnoj sili. Evropa je osnovana kao mirovni projekat, koji je kroz ekonomsku saradnju trebalo da stvori međusovnu ovisnost i tako doprinese miru. Ljudska prava su slobode i poštovanje. Danas to nije dovoljno. Rusija koristi trgovinu kao oružje – kazao je on.

Takođe je ocenio da neutralnost danas nije ista kao i za vreme Hladnog rata.

– Neutralnost danas ne sprečava Austriju da učestvuje u mirovnim misijama, na primer na Maliju, u BiH, Mozambiku – podsetio je Borelj.

Iduće nedelje će ministri odbrane EU predstaviti plan za misiju vojne obuke u Ukrajini, upitan kako će izgledati, Borelj je rekao da EU podržava ukrajinsku vojsku naoružanje, i da je važno da se obuče vojnici kako da ga koriste.

Ukrajinci će, objasnio je, biti obučavani, za razliku od Malija, ne u Ukrajini, već u Evropi.

– Logičnije je da se malijski vojnici obučavaju u okviru svog ekosistema na borbu protiv terorista u pustinji, nego ih dovoditi u Evropu – rekao je on.

Priznao je da u Maliju EU nije imala uspeha i da se to mora prihvatiti.

– Rusija je sada u tom regionu prisutnija. Moramo sprečiti da se to dalje širi – podvukao je on.

Borelj je, na konstataciju da je deo austrijskog stanovništva skeptičan prema sankcijama protiv Rusije, naglasio da su to restriktivne mere, kojim se ograničavaju ekonomske mogućnosti Rusije.

– Sve dok je ruska privreda ovisna od nafte i gasa potrebne su nam naše tehnologije. Rusija je u problemu, a i mi smo, narvano, kratkoročno, pred velikim izazovima. Cena gasa raste, i to se ne može negirati. Ali moramo biti spremni da platimo cenu za slobodu. Rat u Ukrajini nije samo rat Ukrajinaca, već rat za našu slobodu – uveren je Borelj.

Energetska kriza, prema njegovim rečima, je najveća kriza koju je Evropa imala.

– Najpre smo imali dužničku krizu, onda pandemijsku, i sada energetsku. Jedino rešenje je jedinstvo – podvukao je Borelj.

Kazao je i da postoji i globalna demokratska kriza.

Rekao je da jačaju autoritarni režimi, da se vraćaju stare Imperije.

– Rusija želi da se vrati carizmu, Kina i Turska imaju imperijalno ponašanje. I po tom pitanju je jedino rešenje jedinstvo. Svako ko ostane sam neće preživeti – naglasio je on.

Upitan kako bi svet mogao da izgleda za pet godina, Borelj je kazao da to ne zna, jer je poslednjih pet godina već imao dovoljno briga zbog sveta.