Udruženje ratnih veterana “Vidovdan” iz Čačka, koje predvodi jedan od heroja sa košara Nenad Stanić, planira da 5. oktobra tačno u podne ispred Skupštine Srbije u Beogradu započne protest pod sloganom: “Bili smo na braniku otadžbine – gde smo sada?” Čačansko udruženje protestom želi da ukaže na loš položaj ratnih veterana i ratnih vojnih invalida u Srbiji.
Oni planiraju da u Pionirskom parku organizuju kamp u kome bi, prema Stanićevim rečima, ostali sve do ostvarivanja svojih prava.
– Naš protest nema nikakvih političkih konotacija i usmeren je isključivo na ostvarivanje prava onih koji su branili Srbiju u najtežim vremenima, a danas su potpuno zaboravljeni. Većina tih heroja danas živi u krajnjoj bedi. Naš cilj je da od nadležnih državnih institucija tražimo da se iz procedure povuče predlog nacrta Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti i da se formira nova radna grupa kako bi se hitno rešili zahtevi koji se tiču cele boračke populacije i višedecenijskih uskraćenih ljudskih prava po ugledu na države u najbližem okruženju – ističe Stanić.
I dok su u Hrvatskoj brojna veteranska udruženja “kao jedno” kada je reč o opštim zahtevima, u Srbiji su te organizacije razjedinjene čak i po ovim temama.
Otuda se, a to je pokazala i blic anketa “Vesti”, udruženju “Vidovdan” neće priključiti većina ostalih udruženja.
Koliko su veteranska udruženja razjedinjena svedoči podatak da ih neće podržati čak ni Udruženje ratnih vojnih invalida Srbije, organizacije koja je deo opozicionog Saveza za Srbiju.
– Mi jesmo protiv ove vlasti, ali nismo protiv vetarana. U završnoj smo fazi dogovora sa državom oko donošenja novog zakona i valjda je najbitnije da tu budemo složni. Neverovatno je da protestujemo kada je većina veterana i invalida zadovoljna onim što ćemo dobiti novim zakonom jer veterani prvi put dobijaju status boraca, dobićemo legitimacije, pa će i oni socijalno najugroženiji dobiti neka materijalna prava. Sem što generalno podržavamo pravo svakog da protestuje, ne vidim razlog za ovaj – ističe Željko Vasiljević, predsednik ovog udruženja.
Slično misli i Ljubomir Bradić, predsednik najradikalnijeg udruženja boraca iz Valjeva.
Veterani i invalidi ove organizacije su u borbi za svoja prava sebi probijali ekserima ruke, sami sebi lomili prste i nedeljama sedeli na krovu.
Bradić, koji je i generalni sekretar udruženja boraca Gvozdenog puka Srbije, kaže da podržava pravo svakog da štrajkuje, ali da je apsurdno to činiti kada je većina veterana i ratnih invalida zadovoljna predloženim zakonom.
– Nemamo ništa od toga da postavimo nerealne zakone jer borci u Srbiji više nemaju vremena da čekaju. Za mene je najbitnije da napokon dobijemo zdravstvene legitimacije kako bismo mogli da se lečimo u odgovarajućim ustanovama bez uputa, da deca ratnih veterana i invalida imaju prioritet prilikom zapošljavanja ili upisa na fakultet i da nema posebnih uslova za našu kategoriju kada je reč o odlasku u penziju – kaže Bradić.
Dušan Vukojević Mars, jedna od legendi ratnih vojnih invalida i dugogodišnji visoki funkcioner Udruženja ratnih vojnih i mirnodopskih invalida, nedavno je izašao iz ove organizacije razočaran nebrigom za prava ove grupe invalida u Srbiji.
– Dešavanja u mom udruženju su zapravo preslikana na celu Srbiju. Sumnjam da iko zna koliko je veteranskih ili organizacija koje zastupaju prava ratnih invalida jer ih ima stotine. Najveća udruženja finansira država, a ova manja lokalne samouprave. Sve se čini da se nikada ne ujedinimo i da budemo složni kao što su to veterani i invalidi i u Hrvatskoj jer smo za ovu državu uvek bili samo glasovi na izborima, a nikada ljudi koji su se za nju borili i ginuli – ističe Vukojević.
Zahtevi udruženja iz Čačka
Nenad Stanić ističe da ratni veterani iz Čačka traže od države da se skine dosadašnje ograničenje od pet godina za ostvarivanje boračko-invalidskih prava za posttraumatski stresni poremećaj i ostale bolesti koje PTSP prouzrokuje. Oni zahtevaju i borački dodatak za veterane do 60 godina, a potom i dodelu boračke penzije bez obzira na materijalni i socijalni status, kao i da svi ratni vojni invalidi i porodice poginulih boraca dobiju nacionalne penzije, da se formira posebno boračko ministarstvo i da ministar bude dokazani ratni veteran, a da se dokazanim dezerterima ukinu sva boračka prava.
