Lideri većine od 20 najrazvijenijih zemalja sveta sa Samita u Rimu, gde su razmatrali posledice pandemije korona virusa i klimatske promene, preselili su se u Glazgov. Tamo će do 12. novembra sa stotinak predstavnika država sveta opet razgovarati na istu temu na Konferenciji UN CIP26 o klimatskim promenama, a u Glazgov je stigao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
– U prelepoj Škotskoj razgovaramo o klimatskim promenama i merama koje svi moramo da preduzmemo kako bismo zaštitili život i sigurnu budućnost ljudi na Zemlji. Glazgov je pravo mesto da po ovom pitanju razgovaram sa svetskim liderima – poručio je Vučić koji se po sletanju odmah sastao sa slovenačkim premijerom Janezom Janšom i ocenio da je jutarnji razgovor bio sadržajan, te da dve zemlje na svim poljima društvenog života unapređuju odnose i saradnju.
Međutim, predsednik Vučić imaće u Glazgovu pune ruke posla. Predsednik se u Glazgovu na ceremoniji otvaranja srdačno pozdravio s generalnim sekretarom UN Antonijem Guterešem i britanskim premijerom Borisom Džonsonom s kojim je razmenio nekoliko reči, a ranije je najavio da s njim želi i ozbiljnije da razgovara. Naime, domaćina Konferencije UN Džonsona srpski predsednik je pomenuo povodom Kosova, kao i samu Veliku Britaniju.
Podrška Prištini
Tako se Vučić 13. oktobra sastao u Raški sa Srbima sa Severa Kosova, nakon upada prištinskih specijalaca ROSU koji su pucali u leđa Srećku Sofronijeviću. Predsednik im je tom prilikom rekao da je Priština imala podršku “jedne članice Kvinte (nezvanična grupa za odlučivanje koju čine Francuska, Italija, Nemačka, SAD i Velika Britanija) koja nije članica EU”. Ako je neko u tom trenutku posumnjao na SAD, morao je ipak da se predomisli kad je ambasada Velike Britanije podržala bezumnu akciju Prištine saopštenjem u kome je tvrdila da je reč o “legitimnoj akciji na suzbijanju organizovanog kriminala” (upadi u apoteke, prodavnice, zaplena lekova, keksa i sokova).
Tri dana kasnije Vičić je rekao da Albanci nisu sami smislili akciju svoje policije na Severu Kosova.
Briselski sporazum
– Oni sve uvek rade uz podršku Kvinte, ali su u pitanju različiti nivoi. Velika Britanija se sama javila i rekla da podržava to. Sve što je protiv Srba i Srbije Britanija podržava. Samo uz vašu (britansku) dozvolu Albanci mogu da krše Briselski sporazum. Vi ste ti koji im pružate tu snagu – kazao je Vučić i dodao da želi najbliže odnose s Velikom Britanijom, ali da neće da dozvoli da ga prave ludim tvrdnjama da je akcija prištinske policije bila usmerena na borbu protiv kriminala.
I uoči polaska u Glazgov Vučić je rekao da je mir potreban, ali da je skoro siguran da će Priština tražiti povod za nove provokacije.
– Mogu samo da tražim od Evropljana i Amerike da ih obuzdaju. U Glazgovu ću razgovarati sa svima, sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom i šefovima nekoliko službi. Potreban nam je mir sa Albancima, ali ako misle da će da progone Srbe, to se neće desiti – poručio je Vučić.
Susreti sa prijateljima
Aleksandar Vučić istakao je da se u Glazgovu sreo s mnogo prijatelja.
– Uvek je zadovoljstvo videti velikog lidera i prijatelja kao što je kancelarka Angela Merkel, kao i predsednika Emanuela Makrona. Srbija i Francuska imaju mnogo planova da ojačaju saradnju – poručio je Vučić.
Obraćanje na skupu lidera
Predsednik Vučić će se tokom Samita obratiti na skupu šefova država i vlada, a prisustvovaće i događaju povodom pokretanja inicijative o globalnom smanjenju metana, koji organizuju predsednik SAD Džozef Bajden i i EU.
Energetika glavna tema
U Glazgovu je predsednik razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen o problemima u sferi energetike i strateškim pravcima delovanja u toj oblasti.
Da podsetimo, Vučić je ranije isticao da su razlozi za trenutnu energetsku krizu i visoku cenu gasa neosnovano oslanjanje na “zelenu energiju” koja tehnološki nije dovoljno napredovala da zameni tradicionalne izvore i odustajanje Evrope od dugoročnih ugovora o snabdevanju s Rusijom. Stoga je najavio da će s Vladimirom Putinom u Moskvi razgovarati da Srbiji ostane cena od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, iako je ona na berzama davno prešla 1.000 dolara.
Sančez dolazi u goste
Predsednik Vučić pozvao je španskog premijera i prijatelja Pedra Sančeza da poseti Srbiju i obećao mu da će videti zahvalnost srpskog naroda zbog svega što čini u odbrani teritorijalnog integriteta naše zemlje, ali i podršci koju pruža Srbiji na evropskom putu. Premijer Sančez je prihvatio poziv.
Izostali Putin i Si Đinping
Borci za životnu sredinu s negodovanjem su naveli da su na Konferenciju UN u Glazgovu svetski lideri doputovali sa stotinak privatnih aviona dodatno zagađujući planetu iako su sebi postavili zadatak da osmisle planove za ograničenje globalnog porasta temperature na maksimalnih 1,5 stepeni Celzijusa. Međutim, glavna zvezda konferencije, američki predsednik Džozef Bajdena kaže da ga najviše “žulja” izostanak kolega iz Rusije Vladimira Putina i Kine Si Đinpinga, koji su poslali ministre spoljnih poslova, dok sami nameravaju da učestvuju samo preko video veze.
Ruska državna agencija RIA Novosti ističe da Putin i Si žele sa strane da pogledaju kako će Zapad da pokrene svoj program za period posle pandemije.
“Na delu je formiranje koalicije protiv Rusije i Kine. U decembru će Bajden u Vašingtonu da okupi onlajn samit Za demokratiju, pa neka održi probu u Glazgovu, a mi ćemo pratiti iz Moskve i Pekinga”, navode RIA Novosti.
Autori ne očekuju da Zapad uvuče u ovaj klub ostatak sveta. Obrazlažu da Indiji, Turskoj i Saudijskoj Arabiji, na primer, nije u interesu pohod na Kinu s kojom imaju ogromne privredne veze, kao i ozbiljne odnose s Rusijom.
“Čak ni zavisna i proamerička Južna Koreja neće da se uključi u politiku zadržavanja Kine, kao što je to učinila Australija da bi sada gubila to ogromno tržište. I za Latinsku Ameriku, pre svega Meksiko, Argentinu i Brazil, kudikamo je aktuelnije podizanje sopstvene ekonomije s učešćem Kine. Isto je s Južnom Afrikom. Takođe, Italija i Francuska, pa čak i Velika Britanija, imaju velike planove s Kinom.”
