Odrediti cilj, njegove parametre, saznati kurs i kome pripada — Ministarstvo odbrane RF testira u Crnom moru najnoviji automatski sistem „Strategiju“ za praćenje situacije na površini mora.
Ovaj razvoj Istraživačkog instituta za radio-komunikacije velikog dometa (RTI) omogući će Rusiji da značajno osigura svoje južne granice i spreči kršenje državne granice.„Strategija“ obuhvata sva sredstva za praćenje koja su dostupna Crnomorskoj floti.
More na dlanu
Većina savremenih sistema za nadzor vodenih površina su, po pravilu, radarske stanice koje su povezane u zajedničku mrežu i skeniraju more mnogo kilometara udaljeno od obale. Sve informacije o kretanju brodova šalju se u jedan centar u kome se donose odluke. Na primer, informacije o presretanju uljeza.
„Startegija“ se takođe zasniva na principu radara, objasnio je za RIA Novosti glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine“ Viktor Murahovski. „Ona automatski u režimu realnog vremena određuje koordinate svih brodova i plovila u području koje pokriva. Crta takozvane signature. To je jedinstveni portret broda u moru, po kojem se prepoznaje njegov tip i kome pripada. I, naravno, sistem beleži osnovne parametre kretanja: kurs i brzinu. Koliko znam, sličan sistem se primenjuje i u arktičkoj zoni“.
Prema rečima eksperta, „Strategija“ je jedinstvena po tome što kombinuje mogućnosti svih radarskih stanica koje nadgledaju Crno more, kako na kopnu, tako i na brodovima. A za nadgledanje udaljenih područja, zajedno sa sistemom „Strategija“ se mogu uključiti prekohorizontski radari koji skeniraju prostor u radijusu većem od hiljadu kilometara. Ključna karakteristika nove tehnologije je automatizacija na visokom nivou.
„Trenutno su stručnjaci iz takozvanog Centra za borbeno komandovanje flota angažovani u praćenju situacije na površini mora“, kaže Murahovski. „Ovo je struktura koja još uvek datira iz sovjetskog doba. Operatori obrađuju ogromne količine podataka, često ručno. Ranije je bilo tako, na primer, u PVO, gde je postojalo posebno radno mesto — operator tableta. Oni su markerima beležili sve promene vazdušne situacije na ekranima sa providnom mapom. Sada to obavljaju računari. Tako će i u novom sistemu veći deo rutine biti automatizovan“.
Tvorci ovog sistema su uvereni da će „Strategija“ moći da koristi ne samo radar, već i satelitske i zemaljske automatske informacione sisteme, unutrašnje kanale za prenos informacija o objektima flote. Pored toga, ona će u dvosmernom režimu funkcionisati sa tehničkim sredstvima i kompleksima od kojih će primati podatke.
Specijalisti RTI očigledno imaju dovoljno iskustva u ovoj oblasti. Oni su ti koji su napravili sistem za upozoravanje na raketni napad „Voronjež DM“, prekohorizontske radarske sisteme „Podsolnuh“ (suncokret), „Kontejner“ i druge radare.
Učestali „obilazak“
Pitanje kontrole situacije u Crnom moru nikako nije besmisleno za Rusiju. Poslednjih godina brodovi NATO-a redovno ulaze na ovu teritoriju. Krajem septembra načelnik Glavne operativne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Sergej Rudskoj saopštio je da su 2020. godine ratni brodovi Severnoatlantske alijanse bili u Crnom moru za trećinu duže nego 2019. godine.
Aktivnost NATO-a je dostigla vrhunac u julu, kada su se održavale vojne vežbe „Morski povetarac 2020“. U njima je učestvovalo oko dve hiljade vojnih lica iz SAD, Ukrajine, Bugarske, Gruzije, Norveške, Rumunije, Španije i Turske, više od 25 brodova, kao i avijacija.
„Do 40 odsto ovih brodova su nosači visoko-preciznog oružja velikog dometa “, rekao je Rudskoj. „Konkretno, razarač američke mornarice „Ruzvelt“, sposoban da nosi do 90 krstarećih raketa „Tomahavk“, više puta je ušao u Crno more“.
U suštini, jedina stvar koja sprečava mornaricu NATO-a da neprestano manevriše u Crnom moru je Konvencija Montre iz 1936. godine. Sporazum definiše status moreuza Bosfor i Dardanele, a takođe ograničava prisustvo ratnih brodova necrnomorskih država u vodenom području tokom perioda od tri nedelje. Pored toga, konvencija predviđa da do devet takvih brodova čija ukupna tonaža ne prelazi 30 hiljada tona, može istovremeno biti u Crnom moru.
Većina svih stranih mornarica je, naravno, zainteresovana za Krim. Brodovi zapadnih zemalja više puta su se približavali poluostrvu, izviđački avioni i dronovi redovno lete u granicama ruskog vazdušnog prostora. Alijansa pokušava da utvrdi lokaciju vojnih objekata na Krimu, kao i da sazna na kojim frekvencijama funkcionišu sistemi komunikacije, navigacije i sistemi elektronskog ratovanja.
Prednost u regionu
Sjedinjene Države i njeni saveznici ne kriju činjenicu da su jako zabrinuti zbog ruskih vojnih sposobnosti u Crnom moru.
U decembru je američki strateški analitički centar „RAND“ čak izradio model konfrontacije između Crnomorske flote i mornarice zemalja NATO-a u regionu, stvarajući nešto poput društvene igre. Ispostavilo se da će na ovom vodenom području Rusija pobediti bilo koju koaliciji, čak i ako Sjedinjene Države deluju zajedno sa Bugarskom, Rumunijom, Turskom, Ukrajinom i Gruzijom.
Moskva zaista ima čime da odgovori na agresiju. Pomorske snage koje su razmeštene u regionu redovno se dopunjavaju novim brodovima i podmornicama sa moćnim udarnim sistemima.
Pored toga, na samom Krimu, koji se često naziva „kopnenim nosačem aviona“, nalazi se impresivna armijska grupa, koja je opremljena najsavremenijim sistemima PVO i protivbrodskim raketnim kompleksima koji su sposobni da pogađaju morske ciljeve na znatnoj udaljenosti od obale. Oni su pokretni i mogu brzo da promene položaj, što ih čini teškim za otkrivanje i uništavanje.
Američki analitičari su došli do zaključka da će Rusija držati Crno more pod kontrolom, čak i bez ulaska u oružani sukob sa zemljama NATO-a. Za to Moskva ima impresivan arsenal nesmrtonosnih sredstava. Stručnjaci iz „RAND-a“ ovde misle na psihološke napade, sajber operacije, informacione udare, kao i na elektronski rat.
