Borba za blago ispod leda

pixabay.com

Globalno zagrevanje topi led na Grenlandu i time otvara pristup neiskorišćenim zalihama prirodnih bogatstava.

Najnoviji izbori su pokazali podijeljenost zemlje koja traži balans između održivosti i privrede, piše Dojče vele (DW)

Poljoprivrednica Naasu Lund baca pogled na svoj posed. Tišinu prekida samo vetar i udaljeno blejanje ovaca. Njeno gazdinstvo u blizini grada Narsaqa je udaljeno samo sedam kilometara od jednog planiranog rudnika u kojem bi trebalo da se eksploatiše uran i retki metali.

Lund je bila zabrinuta da bi taj rudnik mogao da ugrozi njenu farmu, koja se već generacijama nalazi u posedu porodice, ali i netaknutu prirodu koja privlači turiste. Sada može odahnuti. Bar na neko vrem. Planovi o gradnji rudnika su zaustavljeni.

– Mi smo čuvari ove zemlje i smatramo se delom prirode. Sada imamo mogućnost sa ovaj razvoj planiramo onako kako mislimo da je najbolje – kaže Lund.

Otpor rudniku je doveo do izbornog uspeha

Oko planiranog rudnika Kvanefjeld se mesecima vodila žestoka predizborna kampanja. Svađa oko rudnika je svrgnula stranku Siumut koja je na vlasti otkako je ova država-ostrvo stekla delimičnu autonomiju od Danske 1978.

Stranka Siumut, koja se zalagala za projekat, je na poslednjim izborima izgubila od stranke Inuit Ataqatigiit (IA) koja se zalaže za zaštitu životne sredine. Ta stranka je obećala gašenje projekta rudnika, ali to zasad nije moguće jer IA ne može da vlada sama te je još uvek u potrazi za koalicionim partnerom.

Međutim, kontroverzna rasprava oko rudnika je pokazala podvojenost naroda na severnom Atlantiku oko pitanja finansijskog dobitka i zaštite netaknute arktičke prirode.

Rasprava se poslednjih godina intenzivirala otkako je globalno zatopljenje otopilo velike delove ledene površine i time za eksploataciju oslobodilo ogromne rezerve rudnih bogatstava kojima raspolaže ovo ostrvo. To je opet pobudilo zanimanje velikih sila poput SAD-a i Kine.

Rudnik obećava ogromnu dobit

– Retki zemljani metali su zanimljivi za mnoge zemlje, ali posebno za Kinu koja u ovom području drži monopol kad je u pitanju know-how za eksploataciju – kaže Jesper Willaing Zeuthen, vanredni profesor na Univerzitetu u danskom Aalborgu i stručnjak za odnose Kine prema Arktiku.

Kvanefjeld skriva najveće zalihe retkih zemljanih metala izvan Kine. Sedamnaest elemenata među kojima su itrijum i skandijum su potrebni pre svega u proizvodnji mobilnih telefona i automobila na električni pogon. Zagovornici rudnika tvrde da bi ova činjenica Grenlandu mogla da donese ogromnu finansijsku korist.

Austrijska kompanija Greenland Minerals Limited (GML), koja obavlja istraživanja na Kvanefjeldu i iza koje stoji jedan kineski konzorcijum sa dobrim vezama u kineskoj vladi, tvrdi da bi Grenland i nakon 37 godina, koliko je procenjen životni vek ovog rudnika, godišnje mogao da ubere oko 200 miliona evra poreza i prihoda od licenci.

Grenland trenutno živi od ribolova, turizma i 600 miliona dolara koliko Danska svake godine prebaci na to ostrvo koje se još uvek delimično nalazi pod protektoratom Kopenhagena.

Mnogi zagovornici potpune nezavisnosti od Danske veruju da bi rudnik i njegovi prihodi mogali da smanje zavisnost od Kopenhagena. 67 posto žitelja Grenlanda je za potpuno osamostaljenje. Stručnjaci veruju da bi taj argument stranku Siumut mogao da vrati na vlast.

Protivnici tvrde da su procene finansijskog profita od rudnika preterane, poput tvrdnje da bi rudnik otvorio nova radna mesta. Oni kažu da Grenlandu sa njegovih 56.000 stanovnika jednostavno nedostaje stručne radne snage koja bi mogla da pronađe zaposlenje u rudniku. Isto tako zagovornici projekta umanjuju potencijalnu opasnost po životnu sredinu.

Nakon eksploatacije ostaje zagađena zemlja

Zastupnica ekološke stranke IA, Mariane Paviasen tvrdi, pozivajući se na primere iz celog sveta, da stanovnici ne bi profitirali od rudnika nego da bi im samo nakon eksploatacije ostala zagađena zemlja. Građani gradića Narsaqa, pretežito Inuiti, osim toga strahuju od radioaktivne prašine koja bi nastala nakon eksploatacije urana.

Velika su strahovanja da bi otpadne vode mogle dospeti i u more. “Naš život zavisi od mora”, kaže ribar Ole Jorgen Davidsen. “Naša kulturna baština, naša privreda i čak i naše slobodno vreme, sve je to usko povezano s prirodom u kojoj živimo. Ribarstvo hrani i mnoge porodice ovde”, dodaje on.

Kompanija GML tvrdi da je sprovela sva potrebna istraživanja koja se tiču spornih aspekata čitavog projekta te da je za ta istraživanja na Grenland dovela međunarodne stručnjake.

Izgubljeni identitet Grenlanda

Sociološkinja Lill Rastad Bjorst sa sveučilišta u Aalborgu smatra da je pobeda ekološke stranke IA pokazatelj važnosti zaštite sredine za identitet domaćeg stanovništva. To ujedno, kako kaže, ukazuje i na tragove koje je ostavila danska kolonizacija zemlje. Ona svedoči o tome kako se domaće stanovništvo tokom pripreme projekta rudnika ponovno osećalo kao da im je dodijeljena uloga posmatrača kao za vreme kada su bili pod danskom krunom.

Stranka IA želi Grenlandu pomoći da održivom politikom i privredom lakše ostvari potpunu nezavisnost od Danske. Trenutno je ostrvo u potpunosti zavisno od uvoza hrane.

Ali stanovništvo je i dalje podeljeno. Najnovija ispitivanja javnog mnijenja su pokazala da je doduše 63 posto ispitanih protiv projekta Kvanefjeld, ali da je samo 29 posto protiv rudarstva uopšte. S obzirom na to da su prirodna blaga Grenlanda sve pristupačnija, a globalno zanimanje za ta blaga sve veće, potraga žitelja Grenlanda za ravnotežom između privrednog razvoja i zaštite životne sredine bi mogla uvek iznova biti dovođena u iskušenje.