Amerika ne odustaje od osvajanja Arktika pomoću lovaca pete generacije i strateških bombardera, ali sada prilazi sa Aljaske. Pentagon planira da tamo razmesti dve baze u kojima će biti i „nevidljivi“ avioni F-35.
Grupa lovaca pete generacije na Aljasci biće najveća na Arktiku. Očekuje se da će biti razmešteno 150 aviona F-22 „Raptor“ i F-35 „Lajtning“, toliko nema ni u jednoj vojnoj bazi. Podsetimo: trenutno u vazdušnim snagama Amerika ima nešto više od 200 borbenih aviona F-35 i još 80 letelica sa vertikalnim poletanjem u mornaričkoj pešadiji, dok mornarica ima i oko 30 lovaca.
Cilj ove preraspodele niko ne krije – istisnuti Rusiju sa Arktika. Baze na Aljasci su još u proleće dobile pojačanje, na jedan aerodrom je prebačeno više od 50 aviona F-35. Uskoro će biti smešteno i više od 1.500 vojnika. Predstoji priprema aviona na surove uslove Arktika.
Na Aljasci je smeštena 11. Vazduhoplovna armija američkog ratnog vazduhoplovstva, najveća aviaciona snaga Pentagona na severu Tihog okeana. U avio-bazi „Ejlson“ nalazi se američki aerodrom najbliži ruskoj granici.
Avioni 11. Vazduhoplovne armije koji patroliraju Beringovim morem obavljaju radarski nadzor istočne oblasti Rusije, susreću i prate avione potencijalnog protivnika.
Druga velika baza na Aljasci je „Elmendorf“. U njoj su, takođe, smešteni lovci i njen glavni zadatak je protivvazdušna odbrana i podrška Pacifičkoj komandi SAD.
Strateško utvrđenje
Kopnena vojska na Aljasci ima dve pešadijske brigade sa artiljerijom i oklopnim transporterima „Strajker“. Što se tiče pomorskih snaga, tu je samo obalska straža. Prave vojne pomorske baze nema u regionu, a jedan razlog je i nedostatak brodova ledolomaca.
Nedavno su vlasti izjavile da će izgraditi luku iza Polarnog kruga, koja će moći da primi i obslužuje velike brodove. Po mišljenju Vašingtona, to će biti signal za Rusiju i Kinu i potvrda ozbiljnih Američkih namera da steknu uporište na Arktiku i zaštite svoje interese na Severnom ledenom okeanu.
Prema rečima ruskog vojnog pilota Vladimira Popova, sa stanovišta protivvazdušne odbrane Aljaska nije loše pokrivena, tamo je aktivan sistem aerokosmičke odbrane NORAD, dok je borbena avijacija i dalje glavna komponenta.
– Aljaska je udaljena od osnovne američke teritorije, ali je to ujedno i utvrđenje u odnosu na Rusiju. Deli nas samo zaliv, a granica se vidi golim okom – rekao je Popov za Sputnjik.
„To je strateški region za SAD. Borbeni potencijal će biti minimum dva puta povećan sa 150 lovaca. Oni su planirani samo za odbranu, jer imaju ograničen radijus delovanja. ‘Nevidljivi’ avioni će, najverovatnije, imati funkciju protivvazdušne odbrane, štititi objekte na teritoriji Aljaske i pratiti izviđačke avione“.
Eksperti su saglasni da premeštanje tolikog broja aviona ima agresivan karakter američke doktrine i pokušaj da natera Rusiju da se utrkuje u naoružanju.
– Naš aviacioni kontigent je ograničen na tom polju. Vazdušne kosmičke snage imaju presretače na Kamčatki, Sahalinu, pomorsku avijaciju Severne flote. Ali ako se sakupe svi avioni, to je maksimum avijacioni puk. Što se tiče borbene moći mi smo iza Amerike. Zato nemaju čega da se plaše, mi nismo superiorni na granici sa Aljaskom. Mi imamo strategiju odbrane, razvijen sistem PVO i radarsku kontrolu – istakao je Popov.
On ne sumnja, da će posle razmeštanja „nevidljivih“ aviona blizu ruske granice Generalštab preduzeti adekvatne mere. Već se duž Severnog morskog puta pripremaju aerodromi za presretače i lovce, opremaju baze kopnenih snaga i usavršavaju sistemi protivvazdušne odbrane.
Arktik
Doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov je planove o razmeštanju F-35 nazvao pretnjom za Rusiju, ali je naglasio da ju je moguće neutralisati. Iako radijus dejstva američkih lovaca zahvata celu Kamčatku, ruski presretači MiG-31BM sa raketama velikog dometa H-37 imaju mogućnost da im pariraju, bez bojazni da će biti otkriveni.
Susreti američkih i ruskih aviona u oblasti Aljaske su česti. Krajem avgusta su lovci F-22 uz podršku aviona-tankera KS-135 poleteli u susret grupi ruskih aviona Tu-142. Ruski avioni su se našli u zoni delovanja američke PVO oko pet sati, približavajući se obalama države na udaljenosti od 50 nautičkih milja. Sve vreme su bili u međunarodnom vazdušnom prostoru i nijednom se nisu približili vazdušnom prostoru Amerike ili Kanade.
Amerikanci su početkom septembra na Arktik poslali strateške bombardere V-1 „Lanser“ koji su leteli blizu ruske granice u oblasti Istočno-Sibirskog mora. Krenuli su sa aerodroma u Teksasu, a posle misije su se prizemljili u avio-bazi „Ejlson“.
Jasno je da Amerika na sve načina nastavlja da jača u regionu. O tome je moguće suditi i po novoj Arktičkoj strategiji. Pored Evrope, Arktik je za Ameriku postao veoma važan i neće ga se odreći.
Jedan deo strategije je priprema borbenih dejstava u arktičkoj zoni, između ostalog i zbog klimatskih promena i otapanja leda. To, prema autorima dokumenta, značajno povećava konkurenciju država u regionu. Glavni protivnici na Arktiku su Rusija i Kina, kojima se pre svega moraju suprotstaviti vazduhoplovne i kosmičke snage SAD.
