Već nekoliko meseci mladi Kraljevčanin, Velibor Slavić (32), kome je neophodna transplantacija bubrega, pokušava da prikupi dovoljno novca kako bi mogao na spasonosni hirurški zahvat u Istanbul.
Nadomak je cilja i potrebno mu je još malo pomoći dobrih ljudi kako bi mirne duše i što pre mogao na put ozdravljenja. Istina, ovaj mladić se bukvalno od rođenja i bori za svoje zdravlje, a sada se ukazala prilika da konačno počne sasvim drugačiji život, zahvaljujući tome što će mu majka donirati sopstveni bubreg.
Tiršova kao druga kuća
– Moja borba počinje praktično od kada sam došao na ovaj svet i još uvek traje. U osmom mesecu života dobijam febrilnu konvulziju (fras), nakon čega doktori otkrivaju da je fras posledica na vreme neotkrivenih dijagnoza, a to je urođen megaureter, bilateralni refluks četvrtog stepena (VUR) i neurogena bešika. To je dovelo do trajnog oštećenja bubrega, a hronična bubrežna insuficijencija (slabost) je dijagnostikovana mi je 1993. godine. Nakon toga sledi niz komplikovanih uroloških i nefroloških operacija sve u cilju da se spase preostala funkcija bubrega i izbegne dijaliza u najranijem dobu. Urolozi iz Tiršove su uradili najbolji mogući posao u tim oskudnim vremenima za našu zemlju, rane “90-te, i spasli što se spasti moglo. Tih godina Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj je bila moja druga kuća, zbog vrlo čestih komplikacija koje su zahtevale hospitalizaciju. Uspeli smo da izbegnemo hemodijalizu do moje nepune 24. godine (2013), kada su mi se rezultati maksimalno pogoršali – započeo je priču o svom hodu po mukama Velibor i nastavio:
– Transplantacija se još od tada planira. Majka i ja smo tih godina ispitani (2011) i zaključeno je da može biti donor bubrega. Još 2010, prema mišljenju urologa, pre transplantacije je bilo potrebno uraditi nefrektomiju (odstranjivanje) oba bubrega. Iz određenih organizacionih problema našeg zdravstvenog sistema, prva nefrektomija je urađena tek 2016. godine. Tada sam već tri godine bio na hemodijalizi koju teško podnosim zbog snažne hipotenzije. Druga nefrektomija je urađena 2018. godine, koja se ozbiljno iskomplikovala i dodatno odložila transplantaciju. Jedna od neorganizacionih okolnosti koja je usporila transplantaciju, a koja se opet mogla izbeći da su se predlozi urologa sproveli na vreme, bila je neuritis na desnom oku, koji se desio 2017. godine, najverovatnije zbog pomenute hipotenzije. Nakon uklanjanja oba bubrega i sprovođenja tražene dijagnostike, krajem 2019. majka i ja smo bili spremni za transplantaciju, poziv za istu smo dobili u februaru 2020. godine. Međutim, istog dana nam je hospitalizacija otkazana zbog očekivanog dolaska korona virusa u našu zemlju.
Ništa od poziva
Od tada do danas, kako priča Velibor, poziva nije bilo. Sve je stalo zbog korone, a transplantacije organa posebno. To je glavni razlog zašto je Velibor odlučio još 2021. godine da ne čeka taj famozni poziv, već da sazna kakve su mu opcije kako se njegovo krhko zdravstveno stanje ne bi dodatno iskomplikovalo.
– Odlučio sam se za Tursku, Ačibadem kliniku. Mnogo naših ljudi je otišlo tamo u poslednjih par godina. Prema proceni njihove agencije u Beogradu, na osnovu moje komplikovane istorije bolesti, za celokupan aranžman: put, dijagnostiku, smeštaj, hemodijalize, transplantaciju i povratak, potrebno je izdvojiti 50.000 evra koje moja porodica i ja nismo mogli sami da obezbedimo nikako, pa smo krenuli u akciju prikupljanja sredstava. Na sreću, mnogo divnih ljudi se odazvalo našoj akciji, tačnije preko 500 donatora i nekoliko organizacija, pravnih lica, pa sam sada nadomak cilja. Zahvalan sam svima neizmerno i nadam se da će se još ovako humanih ljudi i iz dijaspore priključiti i pomoći mi da ozdravim, što je moja jedina želja – kazao je Velibor.
Ne predaje se
Mladi Velibor Slavić rođen je u Mostaru, a tokom devedesetih godina prošlog veka morao je da izbegne iz rodnog grada sa svojom porodicom u Srbiju. U kolektivnom centru u Mataruškoj Banji nadomak Kraljeva živeli su gotovo pune dve decenije. I uprkos svim poteškoćama koje mu je život nametnuo, Velibor je 2018. godine diplomirao na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji i dokazao da je borac koji neće posustati pred životnim preprekama, kao što je to i sada slučaj.
Potrebno još 6.500 evra
Kako kaže Velibor, kada se sve sabere i oduzme, ostalo je 6.500 evra da se prikupi.
– Mi smo sada u fazi prikupljanja papirologije i nadamo se što skorijem odlasku u Istanbul. Moja drugarica Katarina je pokrenula prikupljanje sredstava za moju transplantaciju 31. januara 2022. godine preko gofundme platforme. Svako ko želi, može me kontaktirati i putem telefona na broj: + 381 64 270 44 44 za sve detalje i nedoumice – rekao je Velibor.
Brojevi računa
Svako ko može i želi da pomogne Veliboru da što pre stigne u Tursku, može uputiti donaciju putem platforme https://gofund.me/34526a92
Novac se, takođe, prikuplja i na Veliborove privatne račune: dinarski: 205900101506866282, devizni u EUR: IBAN RS35205903102077641874 na ime Velibor Slavić, Milunke Savić 7/6, Mataruška Banja, Republika Srbija, Komercijalna banka ad Beograd.
