Evropska centralna banka (ECB) za sada nije uspela da nagovori privatne banke da investiraju u realnu ekonomiju i otvore povoljne kreditne linije za mala i srednja preduzeća kako bi se Evropa izvukla iz ekonomske krize. Ništa nije pomoglo ni to što je ECB ponudila pozajmice u evrima skoro besplatno sa skoro nepostojećom kamatnom stopom. Banke za sada nisu previše zainteresovane i radije se okreću finansiranju industrija oružja kao najsigurnijoj investiciji.
Istovremeno na nedavnom samitu NATO donesena je odluka o povećanju budžeta za odbranu svih zemalja članica. Alijansa je odlučila da zemlje – članice moraju da odvoje za naoružanje dva odsto ukupnog društvenog proizvoda. Ponegde, kao u Italiji, čuli su se glasovi protiv ovog izvlačenja novca poreskih obveznika iz državnih budžeta, ali to ništa nije promenilo – odluka je donešena iako nijedan parlament države-članice nije konsultovan.
Mnogi su se zato setili čuvenog govora kojim je američki predsednik Ajzenhauer u januaru 1961 godine završio svoj mandat upozoravajući da bi vojno-industrijski kompleks, kako ga je nazvao, mogao da stekne "nezakonitu moć" i da postoji opasnost da on "uzurpira vlast".
Da su Ajzenhauerova predviđanja na dobrom putu da se obistine obistine pokazuje detaljan izveštaj objavljen pod nazivom "Ne ulažite u bombe" čiji su autori Alijansa protiv nukelarnog naoružanja i nevladina organizacija "Paks kristi" pokazuje da je tri stotine najvećih svetskih banaka, penzijskih fondova i osiguravajućih društava investiralo u 27 kompanija koje proizvode, održavaju i modernizuju nukelarno oružje.
|
Oni najviše zarađuju |
Bankarski kolosi čija ste imena navikli da čitate raskošnim zgradama širom Evrope – ali i u Srbiji – umešane su u biznis atomske oružane industrije bilo da investiraju u proizvodnju bilo u prodaju. Reč je o stubovima međunarodnih finansija i privrede kao: banka Inteza San Paolo i Unikredit u Italiji, zatim američke: Sttejt Strit, Kapital Grupa, Goldman Saks, Morgan Stenli i Blekrok. Tu su i britanske Barklajs Bank i Rojal Banka Škotske. Na listi su i francuska banka BNP Pariba, Dočje banka iz Nemačke, zatim Micubiši UFJ iz Japana; Lajf Inšurens Korporacija iz Indije, te Credit Svis iz Švajcarske.
Među 298 banaka na listi investitora u nuklearno naoružanje nalazi se samo jedna jedina afrička banka. Ostale su iz SAD (njih 175), iz Evrope (65), Azije (47) i sa Bliskog Istoka (10). Izveštaj "Ne investirajte u bombe" još precizira da se od ukupno 27 kompanija koje priozvode nuklearno opružje i trguju njime većina nalazi u SAD, a ostale su "raspoređene" u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Indiji, Holandiji i Nemačkoj.
U izveštaju navode se i ko su najveći pokrovitelji nukelarnog oružja iz Evrope. Prva je britanska HCBC (četiri milijarde evra), zatim britanska Barklajs (3,4 milijarde), pa francuske grupe Credi Agrikol (4,5 millijarde), AKSA 3.6 milijardi i druge. Svetli primer je italijanska "Banka etika" jedna od tridesetak banaka koje odbijaju da uprljaju ruke i čija strategija se zasniva na investirannu u realnu ekonomiju, proizvodnju i stimulisanje malih i srednjih porodičnih preduzeća.
