Pre tačno 50 godina (17. januara 1970. godine) bombarder Su-24, koji je u to vreme nosio šifru T-58M, prvi put se vinuo u nebo. Letelicom je upravljao sin legendarnog konstruktora Sergeja Iljušina – test pilot Vladimir Iljušin. Su-24 je kasnije u NATO-u dobio naziv „Fencer“ (mačevalac).
Avion ima promenljivu geometriju krila, što mu je omogućilo postizanje velike brzine.
To je bila prva letelica u SSSR koja je namenjena za sve vremenske uslove.
Su-24 je korišćen u ratu u Avganistanu i Čečeniji, kao i prilikom napada na teroriste u Siriji. Za sve vreme proizvodnje, od 1971. do 1993. godine, napravljeno je oko 1400 aviona Su-24.
Modifikacija Su-24M opremljena je novim sistemom za nišanjenje i navigaciju PNS-24M „Tigar“, zahvaljujući kom je avion sposoban da leti na malim visinama (od 50 metara) u automatskom i poluatomatskom režimu.
Istaknutije modifikacije letelice su i Su-24MR (avion za izviđanje), Su-24MP (za ometanje komunikacija), Su-24MK (izvozna verzija bombardera) i druge.
Najnovija modifikacija aviona je Su-24M2. Novi sistem opreme omogućava da se koristi navođeno oružje kao i kod Su-34, koji će u budućnosti zameniti Su-24 u ruskom naoružanju.
Naoružanje Su-24 obuhvata streljačko-topovsko naoružanje i navođene i nenavođene rakete. Masa borbenog tereta iznosi do sedam tona.
