Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine je podiglo optužnicu protiv četiri visoka oficira Vojske Hrvatske za ratni zločin nad srpskim civilima, pošto su u akciji “Oluja” 7. i 8. avgusta 1995. naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica na Petrovačkoj cesti, kod Bosanskog Petrovca i u Svodni kod Bosanskog Novog, u Bosni i Hercegovini.
Reč je o prvoj optužnici za “Oluju”, podignutoj protiv pripadnika hrvatskog ratnog vazduhoplovstva Vladimira Mikca (67) iz Ptuja, Zdenka Radulja (69) iz Osijeka, Željka Jelenića (69) iz Pule i Danijela Borovića (64) iz Varaždina, zbog opravdane sumnje da su izvršili krivično delo ratni zločini protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu. Do sada je identifikovano 13 žrtava, od kojih šestoro dece, i 24 ranjene osobe, a optužnica je predata sudu na odluku o potvrđivanju.
Miodrag Linta, predsednik Koalicije Udruženja izbeglica u Srbiji ne krije zadovoljstvo zbog optužnice. On za “Vesti”, kaže da očekuje daleko veći broj njih ne samo za zločine u Hrvatskoj, već i u BiH i na Kosovu.
– Godinama se aktivno zalažem da Tužilaštvo počne da radi svoj posao i da procesuira brojne zločine koje su počinili pripadnici hrvatskih, muslimanskih i albanskih vojnih, paravojnih i policijskih snaga – kaže on.
Linta ističe da je tražio od Tužilaštva podatke o nacionalnoj strukturi optuženih od 2003. kada je ono osnovano do 2020. godine.
Prema podacima koje je dobio, kako je naveo, podignuta je optužnica protiv 190 Srba, 21 Albanca, s tim što je “gnjilanska grupa” oslobođena, pa četiri muslimana i dva Hrvata”.
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac veruje da će epilog ove prve optužnice biti osuđujuća presuda, a kako kaže za “Vesti”, takvo očekivanje zasniva se na predloženim dokazima, koje je video, i na poznavanju situacije u vreme izvršenja zločina, jer je i sam bio deo izbegličke kolone. Iz ugla krivičara komentariše da bolje obrazloženu optužnicu od ove do sada nije pročitao, da je obrazloženje stručno napisano i da su prikupljeni svi relevantni dokazi.
– Optužnicom je obuhvaćen komandni kadar koji je prenosio naređenja sa vrha ka dole, tako da su saizvršioci obuhvaćeni. U optužnici nažalost nema neposrednih izvršilaca, pilota, zato što Hrvati kriju njihova imena. Sve drugo su javno otkrili i dostupno je u brojnim materijalnim dokazima, a tu mislim i na izveštaje iz rata, knjige, feljtone – kaže Štrbac uz napomenu da su Hrvati objavljivali sve, jer se ponašaju kao pobednička strana i smatraju da im je sve bilo dozvoljeno.
On smatra da će se povodom optužnice pozivati na svoj zakon iz 2011, kojim su proglasili nevažećim sve odluke pravosudnih organa bivše SFRJ, SRJ, SCG i Srbije i ponavljaće da su komandanti i vojska postupali po Ženevskim konvencijama.
– Oni su ubedili sebe da im je sve dopušteno i da nisu ni mogli činiti ratne zločine, tvrdeći da se brane, što nije tačno, jer je u bivšoj Jugoslaviji bio građanski rat sa primesama verskog i počinjeni su strašni zločini na svim stranama – pojašnjava naš sagovornik.
Dodaje da Srbija ima zakon o regionalnoj nadležnosti za suđenje za ratne zločine, što podrazumeva suđenja za područje bivše Jugoslavije, znači i Hrvatske, BiH i svuda gde je bilo zločina bez obzira na to ko su žrtve i počinioci – kazao je Štrbac i dodao da Srbija mora i dalje da radi i štiti svoje sunarodnike.
“Da Srbi nestanu”
Akciju “Oluja” je dogovorilo hrvatsko vojno i državno rukovodstvo 31. jula 1995. u cilju proterivanja srpskog stanovništva, a u skladu sa porukom tadašnjeg predsednika Franje Tuđmana da Srbi treba praktično da nestanu.
Optuženi su, kaže Savo Štrbac oni koji su živi, jer su neki odgovorni po komandnom lancu umrli počevši od najodgovornijeg Tuđmana preko ministra odbrane Gojka Šuška do komandanta avijacije Imrea Agotića.
– Umrli su i nažalost izbegli suđenje, pa će im se posmrtno, indirektno suditi preko drugih. Neće im se izreći kazna, ali će njihova odgovornost sigurno biti vidljiva kroz obrazloženja presuda – kaže on.
Suđenje u odsustvu
Tužilaštvo je istaklo važnost predmeta i predložilo da se optuženima sudi u odsustvu, iako nisu dostupni pravosudnim organima Srbije.
U obrazloženju je navedeno da protok vremena daje dovoljno razloga za sumnju da će Hrvatska ili BiH pokrenuti krivične postupke protiv odgovornih za krivično delo.
