Studenti širom Evrope nezadovoljni su izmenama u sistemu studiranja, na osnovu Bolonjske deklaracije, traže više novca za finansiranje univerziteta, ukidanje semestarskih plaćanja i krute organizacione šeme zbog kojih ne mogu dodatno da zarade.
Oni ističu da su bolonjska pravila donela veći pritisak i broj ispita, a univerzitet pretvorila u puki nastavak srednje škole, dok nivo znanja i sposobnosti mladih ljudi na kraju studija nije uvećan.
Bolonjski sistem, koji se u Austriji primenjuje 10 godina, na meti je kritike mnogih, kako eksperata tako i studeneta.
Do sada je oko 80 odsto fakulteta prešlo na ovaj sistem studiranja, koji, prema nekim ekspertima ne pruža mogućnost studentima da se bave istraživačkim radom.
Studentska organizacija, Skupština studenata (OH), ističe da je primena Bolonjskog sistema u Austriji potpuno nekoordinisana.
Za razliku od očekivanja, najveći deo studenata se ne zadovoljava prvim stepenom, takozvanim bečelorom ( tri godine), već odmah nakon ove stečene diplome nastavlja master studije (dve godine).
U Austriji je 87,13 odsto studenata posle bečelera nastavilo master studije. Do zimskog semestra 2008/09 je, prema podacima Ministarstva nauke, 11.468 osoba na austrijskim univerzitetima završilo bečeler studije. Od tog broja je 9.992 završilo master studije.
"Bolonja" je, međutim, donela skraćenje dužine studiranja, te je ona u Austriji iznosila 12,3 semestara.
Bečeler studije trajale su u proseku 7,6 semestara, a master studije 4,1 semestara. To znači da je za dobijanje diplome mastera bila potrebna prosečna dužina studiranja od 11,7 semestara.
Bolonjski proces je na meti kritike i u Nemačkoj – oni najradikalniji traže da Nemačka izađe iz tog sistema, mada ima i onih koji kažu da je reč o dobrom procesu koji treba primenjivati i poštovati.
Zagovornici ”Bolonje” tvrde da su evropski ministri obrazovanja 1999. godine pokrenuli taj proces s časnim i ambicioznim ciljevima, od kojih mnogi zaslužuju podršku, kao na primer, mobilnost studenata i predavača u evropskom školskom prostoru, poboljšanje kvaliteta studija, jačanje ”socijalne dimenzije” u smislu jednakih šansi za sve…
Kritičari, opet, tvrde da mnogo toga od proklamovanog nije postignuto. I studenti i predavači se žale na visoke radne obaveze i opterećenje ispitima, a mnogi tvrde da je sada visokim školama i univerzitetima potrebno više para za poboljšanje nastave.
I u regionu situacija je ista. Većina hrvatskih studenata i profesora smatra da Bolonjski sistem studiranja nije najbolje rešenje za hrvatske prilike, tako da sve više fakulteta u toj zemlji razmatra mogućnost da se vrate tradicionalnom načinu učenja.
Po završetku prvog stepena studija, kako je pokazala anketa sprovedena tokom 2008. i 2009. godine, stečenim znanjem i osposobljenošću za posao nisu zadovoljni ni studenti, ni njihovi budući poslodavci.
Prosečna ocena kojom je 1.720 studenata sa 22 zagrebačka fakulteta ocenilo sopstvenu osposobljenost za rad u struci iznosi svega 2,82, dok je isto to znanje ocenjeno ocenom 3,45 u pogledu osposobljenosti za dalje studiranje i upis drugog stepena po "Bolonji".
Bolonjski proces u Republici Srpskoj, ali i u Federaciji Bosne i Hercegovine se primenjuje već nekoliko godina, ali još uvek nisu u prvi plan isplivale prednosti te reforme, koja se sprovodi u visokoobrazovnom sistemu BiH, koji je u nadležnosti entiteta.
Profesor Pravnog fakulteta, sa banjalučkog Univerziteta, Petar Kunić, koji je i član Saveta za ocenu kvaliteta i razvoj visokog obrazovanja u RS, kaže da ne postoje pretpostavke za Bolonjski proces i u prvom redu ističe nedostatak nastavnog kadra, koji je posebno prisustan u RS.
On navodi da jedan profesor predaje dva do tri predmeta, što nije ni blizu evropskih standarda.
"Osnova Bolonjskog procesa treba da bude – profesor i student", ističe Kunić, dodajući da u RS postoji osam univerziteta, dva državna i šest privatnih što je, po njemu, nedopustivo i za šta je odogovrno resorno minsitarstvo.
Kunić navodi da Bolonjski proces u RS nije dao rezultate, jer se primenjuju oni standardi, koji su suprotni od Bolonjske deklaracije.
On kaže da se u drugom delu BiH, na području Federacije BiH, više pažnje posvećuje nastavnom kadru i kvalitetu u odnosu na RS i da je na tom prostoru mnogo manje privantih fakulteta.
I u studentskim organizacijama ukazuju da reforma visokog školstva ne daje rezultate ni u RS, ni u Federaciji BiH.
