Dokumentarno-igrani film “Sedam hiljada duša” o stradanju Srba tokom Prvog svetskog rata u austrougarskim logorima na prostoru današnje Češke doživeo je austrijsku premijeru u bečkom Akcent teatru, pod strogim epidemiološkim merama. Premijeru, prvobitno planiranu za prikazivanje u Beogradu i Pragu, odgodila je korona kriza, pa su naši ljudi u Beču, zahvaljujući udruženju A: Kultura dobili priliku da prvi pogledaju ostvarenje ovenčano sa više od 30 nagrada i priznanja na međunarodnim festivalima. Film obrađuje temu, čini se, nepravedno zapostavljenu i malo puta viđenu u domaćoj kinematografiji. Tragedija ratnih vojnih zarobljenika tokom Velikog rata, ostavila je dubok emotivni utisak na publiku, koja je imala priliku i da postavi pitanja reditelju Sanjinu Miriću i glumici Jeleni Ćirić.
Reditelj Mirić je istakao da film govori o stradanju srpskog naroda u logorima Jindrihovice i Broumov u kojima je bilo oko 60.000 zarobljenika. U Jindrihovicama se, inače, nalazi muzolej u kojem su kosti 7.100 srpskih i 189 ruskih žrtava ovih logora i to je drugo najveće srpsko groblje na svetu.
– Niko u Srbiji, ali ni u Češkoj o tome ne zna, osim nekoliko istoričara. To me je motivisalo da snimim ovaj film, jer je tema srpskih zarobljenika i interniraca iz Prvog svetskog rata je zapostavljena i danas. Oni su sasvim zaboravljeni i ta nepravda nije ispravljena – rekao je Mirić.
Istakao je da je film prepun unikatnih arhivskih materijala, fotografija.
– Kada uzmete crno-belu fotografiju, na kojoj je 10-ak naših zarobljenih vojnika… pa im obojite lica, odjednom vidite deset bolnih sudbina, deset nesrećnih porodica… – ispričao je reditelj, dodajući da nije bio lak ni brz posao doći do čeških ili srpskih potomaka.
Jelena Ćirić, koja je na filmskom platnu oživela lik Klare Linhart, navodi da su svi koji su bili uključeni u projekat učinili to punog srca, a ne zbog honorara, već sa željom da doprinesu jednom, pre svega, patriotskom ostvarenju, kojim je deo istorije otrgnut od zaborava.
– Kada povežem svoj život van Srbije sa potonjom temom, osećam da je značajan deo moje životne misije zaokružen učešćem kroz film, lik Klare Linhart, ali i kroz druge aktivnosti. To je na neki način privilegija, jer je i deo onoga što kroz ovaj film ostavljam svojoj deci u okviru značaja za srpski narod – rekla je Ćirićeva.
Premijeru je upotpunio orkestar udruženja A:Kultura – A:Muzika sa solistkinjama Bojanom Stavrov i Gabrijelom Popović, solistom na trubi Komnenom Milanovićem iz Linca, perkusionistom Mihaelom Sajfridom i gitaristom Miloradom Samardžijom, koji su izveli numere “Zaspo Janko” i “Tamo daleko”, pod umetničkim rukovodstvom Momira Mariokovića, soliste na harmonici.
Prikazan je i kratki film “Pisma” – autentična prepiska srpskog zarobljenika sa porodicom, koji je predviđao da se više neće vratiti.
I nebo je pomoglo
– Siguran sam da će film biti veoma atraktivan i za mlađe gledaoce, jer prvi cilj je da informiše, ali pre svega da probudi nacionalnu svest ljudi. Da se probudimo, da budemo ponosni na svoje srpsko poreklo, na svoju istoriju, umetnost, sport … – istakao je Mirić.
Naveo je i da su prve reakcije na film fantastične, od kritičara do gledalaca.
– Samo snimanje filma je bilo veoma čudno. Kada je trebalo da se snimaju scene sa snegom – sneg je padao, a odmah posle snimanja bi prestao. U toku jednog dana to se desilo četiri puta – ispričao je reditelj.
Ispravljena nepravda
Premijeri je, između ostalih, prisustvovao i ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić sa suprugom, koji je zahvalio autoru filma i njegovom timu što ovim snimljenim dokumentima ispravljaju istorijsku nepravdu prema žrtvama iz Velikog rata. Takođe je zahvalio udruženju A:Kultura i predsedniku društva Miloradu Samardžiji što su uspeli da, i pored svih brana i poteškoća, organizuju premijeru i svečani program, čime su započeli sezonu scenskog, kulturnog i umetničkog života.
Prisustvovali su i Dejan Đukić, diplomata iz ambasade, Anton Ećimović, predsednik društva Kontrapunkt Frankfurt, koji je sa sinom zbog filma doputovao iz Nemačke, predstavnici Radničke komore, društava, udruženja i organizacija i potomci stradalih.
Lordan glumio
Sredstva za film uglavnom su prikupljena zahvaljujući našim poslovnim ljudima u Češkoj, koji su, prema rečima Mirića, bili spremni da pomognu ne samo finansijski već i organizaciono, a neki su bili i pred kamerom. Sav taj entuzijazam doprineo je da i atmosfera na snimanju bude vedra. Ljudi, čija su imena i delo poznata javnosti, a koji su dali svoj doprinos filmu su, pre svega, reditelj Lordan Zafranović, koji se ovoga puta našao u ulozi logorskog lekara Langera. Glas glumca Tihomira Stanića obojio je narative u filmu, dok su korišćenje svojih melodija za potrebe filma odobrili Bora Dugić i nedavno preminuli Sanja Ilić.
