Era Ojdanić je, budimo kritični i pošteni, pajac folk muzike. Zafrkant koji će da se skine i go ako treba (bez blama), samo da bude u centru pažnje. Ali, kada se reflektori pogase i on pusti mikrofon iz ruke – pretvara se u totalno drugu osobu, u Acu.
– Pa, hajde, sedi ovde, evo, za ovaj ćemo sto, tu sam ceo život, u ovom motelu, pa da ti počnem priču. A počeću je od deteta, da idemo redom. Nadam se da niko neće da nas prekida, stalno neki ljudi, stalno neki narod… Šta ćeš da me pitaš? Sve?! Pa onda ću sve i da ti pričam!Ja sam rođen 13. 12. 1947. godine u brdskoplaninskom selu koje se zove Visoka. Na trideset sedmom kilometru najčistije reke na kugli zemaljskoj, pored reke Rzave. Znači, na 37 kilometara od Arilja kroz Rzav, prema Ljubišu, Čajetini i Zlatiboru. Od oca Ranisava i majke Radine. Jedinac – započinje priču Era i nastavlja:
– Rođen sam i odrastao u jednoj baš siromašnoj porodici. Živeli smo u kući od drveta, a bila je pokrivena onim plavim kamenim pločama koje su u majdanu vadili majstori. Oni su klesali te ploče, tada nije bilo crepa, nego kamen na krov i to ti je – dodaje on.
– Ja se sećam jednom da je moja majka Radina, kad su povadili iz bašte krompir, a on je dobro rađao – i dan-danas, fala bogu, rađa – taj krompir stavila u trap. Moralo je tako, u tom je tamo kraju mraz znao da udari i do minus dvadeset, minus trideset, nikada nije bilo manje od minus deset. Sećam se da sam jednom ogladnio, ne znam koliko sam imao godina, sigurno više od tri, recimo, i kažem majci: „Mama, daj ljeba…” A ona mi kaže: „Sine, ljubi te majka, dala bi ti majka, ali nemamo ni mrvu ljeba u kući… Sad će tebi tvoja majka da napravi da ti jedeš nešto mnogo lijepo…” A ja je pitam, onako mali, šta, mama, šta? Kaže, sad će mama da ide u trap, da izvadi krompira, da ga skuva sa mlekom, da ti pomešam… Ti vojiš mleko, a ja kažem, vojim, mama, mleko; i volim skojup… I moja ti majka, sećam se kao da je juče bilo, moja ti majka zavuče ruku u onaj trap, a ja stojim pored nje i pitam: „Mama, a šta ima u tom trapu?”, a ona meni kaže: „Aco, sine, tu ima krompira…” Dobro pamtim kako me je pustila da zavučem glavu u onu rupu; i ja zavučem glavu i vidim… vidim blago! Kao ono kod gusara! Meni je to bilo jače nego da sam video zlatne dukate. Ona je izvadila jedno pet-šest krompira, obarila ih i napravila taj krompir-pire sa malo mleka i skorupom. Tako pamtim svoju prvu glad. I dan-danas čini mi se da osećam tu slast i taj ukus u ustima. Ni korona nije mogla, prošle godine, da mi promeni taj ukus. Kažu da kada izgubiš i čulo mirisa i osećaj za hranu, znači da je korona. E, za vreme korone ja sam imao osećaj te slasti u ustima od tog krompira – priča Era svoju životnu priču i otkrio do sada nepoznate detalje iz života, a tiču se njegove bolesne ćerke Jasmine.- Jasmina je invalid od rođenja. O tome nisam imao potrebe nikada da pričam. Otkad se rodila, Jasmina živi sa mnom. Nju su babice na rođenju izvlačile na vakuum i… Odmalena je vreme provodila sa mojom majkom, baba Radina je, u stvari, nju odgajila više nego Ljupka, jer Ljupka je ovde radila godinama, ovde u motelu, tako je to bilo… Kada su je porađale, babice su bebi tom prilikom oštetile neki moždani nerv. Zbog oštećenja tog nerva ona ne može da govori kako treba, osamdeset posto je invalid. Jasmina je, znači, ostala invalid, ali hvala bogu nije invalid sto posto, da je nepokretna, u kolicima, da mora da koristi pelene, znaš već… Hvala bogu nije tako, ona samo ima problem sa otežanim govorom. Ona osim toga fenomenalno funkcioniše. Šta da ti kažem sada kako mi je bilo, samo Bog i ja to znamo. Ljupka je bila dva meseca s njom u porodilištu i to je već bio problem. U 19. godini postajem tata i u tom trenutku uopšte ne znam kako da se nosim s tim, borim se… Pomirio sam se s tim, invalid – invalid, samo neka je živa. Pokretna je, sve obavlja sama u kući, pomaže mi… ja sam se pomirio sa sudbinom, ne daj bože, mogla je da umre… Nije bilo straha kod mene i Ljupke, bio sam srećan kada sam saznao da je ponovo u drugom stanju, nikada nisam razmišljao da će se ponovo roditi bolesno dete – kaže Era i dodaje da mu je veoma teško pao gubitak voljene supruge.
– A i moja Ljupka je brzo otišla, to je bilo 2009. Bila je na moru te godine, s Milenom i Jasminom u Bečićima. I kad se vratila, žali mi se da ne može ništa da uradi a da se ne umori… Kaže, znaš tolike ljude, ajde vidi da me neko pogleda… I ja nađem neku vezu na VMA, tolike sam godine svirao raznim doktorima, generalima… Ugrade joj stent, ali se aktivira neki tromb, to se, kažu, dešava jednom u hiljadu slučajeva, i… Kad su joj ugrađivali taj stent, valjda su joj probušili tromb, u stvari. Oni su bili u liftu da je spuste iz operacione sale kada je ona počela da se žali na jake bolove. Čudno je da je i bila živa. Vrate je ispred lifta ponovo na operacioni sto i spasli bi je, međutim, naleti drugi tromb koji joj je razvalio srce i… Tako je moja Ljupka završila svoj život u 60. godini. Na Krstovdan je rođena 27. septembra, a 15. oktobra je umrla – dodaje pevač.
