Bez penzionera, njihove odgovornosti, ozbiljnosti i razumevanja ništa se u Srbiji ne bi moglo napraviti, niti proizvesti, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na obeležavanju 100 godina penzijskog sistema u Srbiji i istakao da penzioneri “i dalje rade za Srbiju”.
Najavio je nove penzionerske kartice koje će nastarijima omogućiti brojne popuste i pogodnosti i poručio da će penzije pratiti plate i da će biti značajnijih povećanja svake godine.
– Cilj je da za dve godine prosečna penzija u Srbiji bude 450 evra, što je veliki napredak, kao i da se u 2026. krene na prosečnu penziju od 500 evra. Hvala na odgovornosti, ozbiljnosti, očekujemo od vas veliku pomoć, znamo da za nas ima ko da radi, a to ste vi – rekao je Vučić.
Da penzioneri 2014. godine, kako je naveo, nisu razumeli ekonomske reforme i da ih nisu prihvatili, zemlja se ne bi izvukla “iz kolapsa”.
Kako je rekao, političari se obično, kada se obraćaju penzionerima u predizbornim kampanjama, dodvoravaju i kažu “male penzije, ako glasate za mene biće veće”.
– To sam i ja radio, svi rade, znate kod koga to ne prolazi, a to su penzioneri. Do dana kada smo morali da donesemo odluku da za 40 odsto smanjimo penzije da biste danas imali bolju perspektivu. I tada su penzioneri razumeli šta je država. Ne možete da im kažete “izlečićete se od raka čajem”, znaju bolje od nas. Uvek na strani države, za razliku od nas koji mislimo da možemo postići nerealne ciljeve. Kod njih trikovi ne prolaze i znaju da se samo radom može ostvariti boljitak – kaže Vučić.
Predsednik je podsetio da su penzioneri imali u poslednja dva meseca povećanje penzija od 20,8 odsto, što je najveće povećanje do sada.
– Razmišljamo kako da još poboljšamo standard penzionerima. Kartice će im omogućiti da obave i zdravstvene preglede, koji će biti organizovani i u parkovima u velikim gradovima i domovima zdravlja sa najboljom zdravstvenom zaštitom i negom. Takođe, u prodavnicima da imaju popust, kada uđu u Merkator i DIS, a verujem da ćemo to dogovoriti i sa Delezom, Maksijem i ostalima, da kada penzioneri imaju račun 10.000, plate 200, 300 ili 500 dinara manje, što nije malo – objasnio je Vučić i najavio da bi takva akcija mogla da krene od 1. oktobra, na Međunarodni dan starih, a da će od 15. marta krenuti prijave.
Onda, kako je naveo, “idemo u žestoku akciju kao država da angažujemo što više firmi koji će da nude svoje usluge”.
– Želimo da penzioneri imaju više novca i bolji životni standard, mi smo to radili pre za Beograd, a sada prvi put u celoj Srbiji. To će moći svi isto da koriste, u Babušnici, Priboju, Kikindi, Beogradu i svakom drugom mestu – najavio je Vučić uz najavu da će kartice imati i “kjuar” kod i pokazao novinarima prvu karticu, kakvu će dobiti penzioneri.
Kartice će, prema njegovim rečima, biti podeljene tokom leta, a od 1. oktobra trebalo bi da počne njihovo korišćenje. Vučić je napomenuo da je pre s popustima za penzionere bilo i trikova, ali obećao da će sada biti drugačije i da će biti uključeni i restorani i mnogi drugi.
Penzionerka Ljiljana Stamenković iz Beograda zahvalila je državi na svemu što čini za penzionere kako bi njihov životni standard bio bolji. Osim Fonda PIO, na skupu u Palati Srbija štandove su imali i banka Poštanska štedionica, Fond za zdravstveno osiguranje, JP Pošta Srbije, Službeni glasnik, Dunav osiguranje, Turistička organizacija Srbije i Udruženje banja Srbije.
Zdrave finansije
Aleksandar Vučić kaže da Srbija ima jedan od najzdravijih finansijskih sistema u Evropi i nižu stopu javnog duga i od Nemačke i od Slovenije i drugih bogatijih zemalja, čime se pokazuje briga za sve građane.
– Kada je javni dug 80 odsto BDP, to je nestabilno za penzije. Zato je važno da taj nivo držimo ispod 60 odsto i budemo najbolji u Evropi. Stabilnost i mir su važni, znaju to oni koji su bili u ratnom periodu i koji su preživeli muke 90-ih, s čim smo se suočavali i šta je neophodno. Najvažnijii cilj je da sačuvamo vitalne interese.
Bizmarkov model
Penzijsko osiguranje uspostavljeno je 1922. usvajanjem Zakona o osiguranju radnika čime se Srbija pridružila zemljama koje su se odlučile za model koji je uveo nemački kancelar Oto fon Bizmark, prema kome država pomaže radnicima da zadrže standard nakon odlaska u penziju. Ovaj model je i jedini u većini evropskih zemalja, a kako je 90-ih na tlu bivše Jugoslavije doživeo krizu, početkom ovog veka urađena je velika reforma i uvedeno dobrovoljno penzijsko osiguranje.
