Nakon duge i hladne zime i na Goliji je ovih dana otoplilo, pa su meštani planinskih sela, iako mestimično još ima snega, počeli češće da izlaze iz svojih kuća, da odlaze u Ivanjicu, Rašku, Sjenicu i Novi Pazar i da se polako pripremaju za lepše dane i prolećne radove.
Pripreme u toku
Nešto lepšem vremenu obradovali su se i Milovan i Nikola Petronijević iz sela Joše, siromašni otac i sin kojima, nakon brojnih porodičnih tragedija koje su ih zadesile, naši čitaoci i drugi dobri ljudi pomažu da pobede siromaštvo i da u svom novom domu, koji su im prošle godine izgradili dobrotvori sa raznih strana sveta, započnu novi i lepši život.
– U toku su pripreme (već se postavljaju skele) za oblaganje kuće stiroporom, malterisanje i fasadu, odnosno za utopljavanje Milovanovog i Nikolinog doma. Novčana sredstva za to (1.400 evra) obezbedili su čelnici “Novi Pazar – put”, preduzeća koje je i ranije pomagalo Milovanu i Nikoli, ali i brojnim drugim nevoljnicima u ovom kraju – ističe humanitarac i naš saradnik Hido Muratović.
Sve gotovo za nekoliko dana
Uz zahvalnost novopazarskim putarima, naglašava da će ceo posao biti završen za nekoliko dana.
– Jedino neki novi sneg ili mraz mogu da nas ometu. Čak i da bude novih padavina, samo ćemo na kratko odložiti radove. Voleli bismo da se Milovan i Nikola raduju pre Vaskrsa – objašnjava ovaj poznati humanitarac i dobrotvor.
Zbog vlage i hladnoće (još se zidovi nisu dobro osušili) i ovu zimu, Nikola i Milovan su proveli više u staroj nego u novoj kući.
– Uskoro ćemo se potpuno preseliti u naš novi dom. Hvala mnogo vlasnicima i čelnicima “Novi Pazar – puta” što brinu o nama i što nam život čine lepšim. Hvala i svim drugim dobrim ljudima koji su nam pomogli da sagradimo novu kuću, da kupimo nameštaj i da se radujemo životu – ističe Milovan Petronijević.
Više ne oskudevaju
Osim “Novi Pazar – puta” ovu dvojicu usamljenih žitelja zabitog Joša obradovale su i donacije koje su im stigle iz Austrije i Švajcarske. Dobrotvor Pero Đekić poslao im je 200 evra, a od porodice Ristić, rodom iz Bosne, koja živi i radi u Bazelu, iz Švajcarske im je stiglo još 100 franaka.
– Do pre dve godine nismo imali ni za hleb. Bilo je i dana kada smo gladovali. U školu sam išao oskudno obučen i u dotrajalim opancima, a tek kada su se za nas zainteresovale “Vesti”, kada su za naše nevolje čuli dobri ljudi širom sveta i kada nas je posetio veliki čovek Hido Muratović, naš život počeo je da se menja nabolje. Više ni u čemu ne oskudevamo i ne pada mi teško svakodnevno pešačenje do škole “Rastko Nemanjić” u selu Šaronje, udaljenom od mog Joša sedam kilometara. Hvala svim dobrim ljudima koji su nam pomogli i koji nam još pomažu, spašavajući nas tako bede i sirotinje. Bog neka ih čuva! Voleo bih da se, kad odrastem i postanem svoj čovek, bar nekome od njih i lično zahvalim i nekim dobrim delom odužim – poručuje Nikola Petronijević, učenik sedmog razreda osnovne škole i golijski đak-pešak.
Najveća želja
Za godinu dana Nikola je izgubio tri člana porodice: najpre majku, a potom dedu i strica sa kojima je živeo u istoj kući i porodici. Ostao je sam sa bolesnim ocem Milovanom, pa je prinuđen da svakodnevno muze kravu, kuva ručak, mesi i peče hleb i pere svoju i očevu odeću. Iako je od jutra do mraka na nogama, ništa mu nije teško, ponosan je i što je dobar đak. Voleo bi kada bi dobio neku stipendiju, jer bi tako mogao da nastavi školovanje u Novom Pazaru koje ga čeka nakon završetka osnovne škole.
Hvala Hido
– Svaki evro i svaki dinar su nam dragoceni, jer mi sami nikada kuću ne bismo ni započeli, a kamoli završili. Dobri ljudi su nas najpre zbrinuli namirnicama, ogrevom, odećom, obućom i lekovima, pa više ni u čemu ne oskudevamo. Kupili su nam novi šporet, frižider i mobilni telefon, a potom su nam započeli kuću o kojoj maštamo čitavog svog života. Posebno smo zahvalni humanitarcu Hidu Muratoviću koji je pokrenuo i vodio celu akciju – dodaje Milovan.
