Sve stranke Vrhovne rade su se složile da do kraja rata u Ukrajini neće biti izbora.
U Kijevu, na političkoj sceni se sve više zakuvava. Rasprava o izborima, da ili ne, u datim uslovima, podelila je već ionako podeljen establišment. Mesecima se raspravljalo, ubeđivalo, pretilo a onda je isplivao na videlo jedan polutajni dogovor.
Sve stranke i grupe ukrajinske Vrhovne rade (osim grupe Obnova Ukrajine) potpisale su dokument u kojem se navodi da ne bi trebalo da bude izbora (ni predsedničkih ni parlamentarnih) do kraja rata. Oni će biti održani najkasnije šest meseci nakon ukidanja vanrednog stanja.
Ovo se navodi u dokumentu pod naslovom Zaključci usvojeni tokom devetog “Dijaloga Žan Monea”. Događaj se održao sredinom novembra u selu Turja Paseka, Zakarpatska oblast.
Kako kažu “oni”
Evropske strukture je predstavljala delegacija koju je predvodio bivši predsednik Evropskog parlamenta Koks. Potpisana je deklaracija o sprečavanju izbora u ratu, “kako ne bi došlo do cepanja zemlje i nacije”.
Videli smo da je posle izjave ministra spoljnih poslova Kulebe da se u kabinetu predsednika “razmatra i odmerava” mogućnost održavanja predsedničkih izbora na proleće, u zemlji zapravo počela izborna kampanja.
Sagovornik blizak rukovodstvu poslaničke frakcije “Sluga naroda” rekao je za portal Strana da će dokument postati dodatna prepreka za sprovođenje scenarija “izbori pre kraja rata”.
– Sada će biti velikog otpora. Oni će apelovati na deklaraciju – i na Evropski parlament i na Koksa. A pošto je moguće da će neke odluke o raspisivanju izbora morati da se donesu kroz Radu, biće teško prikupiti glasove za njih. Izborni scenario je za sada odložen u svakom slučaju. Kabinet predsednika vidi moguće rizike za odbranu, procese u zemlji i njihov položaj. A i stanovništvo je protiv izbora, kako pokazuje anketa – kaže jedan izvor.
Ranije je Zelenski takođe izjavio da, ako Zapad zahteva izbore, mora da ih finansira. I da zapadni posmatrači treba da odu na prve linije gde će glasati vojna lica.
Izjava Zelenskog da izbori nisu u pravo vreme trebalo je da smanji intenzitet strasti oko glasina o predstojećim izbornim kampanjama, kao i o protivrečnostima u vojno-političkom rukovodstvu Ukrajine.
Jedan od mnogih, američki senator iz Republikanske partije Lindzi Grem je nedavno pozvao Ukrajinu da uprkos ratu održi izbore, a da Zapad treba da obezbedi novac za njih.
– Održavanje demokratskih izbora tokom rata smatraće se smelom i značajnom odlukom predsednika Zelenskog i naroda Ukrajine – dodao je senator.
Ustav nije Sveto pismo
Posle svega postavlja se pitanje – li je uopšte moguće održati izbore tokom rata?
Do sada je opšteprihvaćeno gledište bilo da održavanje izbora tokom vanrednog stanja nije zabranjeno samo zakonima Ukrajine (teoretski, oni se mogu menjati), već i Ustavom.
Ustav (član 83) kaže sledeće: Ako prestane mandat Vrhovne Rade Ukrajine za vreme vanrednog stanja, njena ovlašćenja traju do dana prvog sastanka prve sednice Vrhovne Rade Ukrajine izabrane nakon ukidanja vanrednog stanja.
U političkim krugovima smatraju da bi očekivanje lake pobede vladajuće stranke na čelu sa Zelenskim na izborima tokom rata moglo da se pokaže pogrešnim. Pre svega zbog pozicije Zapada čiji predstavnici od prošle godine snažno nagoveštavaju da se izbori, uprkos ratu, moraju održati na vreme. Međutim, malo je verovatno da planovi Sjedinjenih Država i EU uključuju potpunu monopolizaciju vlasti od strane Zelenskog. A situacija unutar zemlje nije tako jasna kao što mnogi misle.
Ratne i političke ambicije
Naduvana očekivanja od ofanzive Oružanih snaga Ukrajine koju je prethodno kreiralo rukovodstvo zemlje (“do jeseni ćemo biti na Krimu”) može snažno da odbije od vlasti, da dovede do masovnog razočarenja i nezadovoljstva. I u ovom slučaju, izbori možda neće postati način da se ojača vlast predsednika, već, naprotiv, faktor unutrašnje destabilizacije sa gubitkom u novom parlamentu čak i one nestabilne “monovećine” koju “sluge” sada imaju. Osim toga, geslo “svi protiv svih” i “svi protiv Zelenskog”, koji je neizbežan na izborima, može dovesti do demoralizacije društva, pa čak i vojske, čije posledice po situaciju na frontu mogu biti ozbiljne. Stoga je daleko od izvesnog da će vlast sa razgovora o izborima preći na njihovu praktičnu pripremu.
Parlament je inače deveti put produžio vanredno stanje za još tri meseca – odnosno do 15. februara 2024. godine.
S obzirom na to da izborna kampanja mora da počne 90 dana unapred, odnosno najkasnije do 22. decembra 2023. godine, ovakva odluka parlamenta znači, između ostalog, da će predsednički izbori neće biti održani na dan koji utvrđuje Ustav – poslednje nedelje u martu, pete godine predsedničkih ovlašćenja (a ovo je bio predviđen 31. mart 2024.) – neće funkcionisati bez promene zakona.
Predsednik parlamenta Ruslan Stefančuk video je priliku za izbore tokom rata:
– Ukrajinski zakon predviđa da je tokom vanrednog stanja nemoguće održati bilo kakve izbore. I to je logično. Zato što ne znamo kako da organizujemo glasanje za skoro sedam miliona koji su van Ukrajine. Ne znamo kako da organizujemo glasanje za one regione koji su privremeno zauzeti. Ne znamo kako da obezbedimo odgovarajuću zastupljenost, izlaznost ostalih građana tokom vanrednog stanja i da li neće biti napadnuti izborni objekti. Zato mi se čini da je u zakonodavstvo Ukrajine ugrađena veoma mudra odluka da izbori neće biti održani za vreme vanrednog stanja.
– Mogu. Da su izbori mogući za vreme rata, to bi moglo da dovede do sloma države, što naš neprijatelj čeka. I zato mi se čini da je najispravnija i najmudrija odluka je održavanje izbora odmah po okončanju vanrednog stanja – rekao je Stefančuk.
Hoće-neće taktika
I još jedan zaključak se nameće iz onoga što je predsednik rekao da izbora za Radu možda uopšte neće biti ako se situacija na frontovima korenito ne popravi u narednim mesecima, što daje osnov da se govori o mogućem ukidanju vanrednog stanja.
Zelenski je, reagujući na široko rasprostranjene glasine o pripremama vlade za predsedničke izbore, u svom svakodnevnom obraćanju ukrajinskom narodu 6. novembra rekao da je u vreme rata “apsolutno neodgovorno, neozbiljno i razigrano ubacivati temu izbora u društvo”.
Dakle dilema, spovesti izbore nosi sve opasnosti, od nemogućnosti glasanja do mogućnosti raznih krađa i nameštanja rezultata, a čekati da dođe mir pa ih onda sprovesti, poteže pitanje demokratskog vladanja, legitimiteta i legaliteta sadašnjih struktura vlasti. U sveopštem vrtlogu biće protivnika obe opcije.
Političke svađe u Kijevu su samo predstava za narod, smatraju mnogi a stav Zapada je taj koji nadjačava sve argumente rata, i odluke u Kijevu, tako da se zna ko odlučuje “iz senke” i čija reč je poslednja.
