U prethodnom izdanju “Vesti” zabeležili smo prispeće velikog broja donacija pristiglih iz daleke Australije za štićenike Humanitarnog mosta, a danas i uručenja istih. Među prvima koji su obradovani jeste siromašna porodica bolesnog Radomira Zarića iz semberijskog sela Trnjaci kraj Bijeljine, budući da je u njihove ruke stigla pomoć porodice Tešić iz Melburna od 150 dolara.
– Veliko i od srca hvala Tešićima. Dokupićemo lekove Radomiru, pošto nisu na recept i veoma su skupi, a mora i na razne preglede koji se dodatno plaćaju. Nažalost, njegovo stanje nekako sve ide na gore. Pojavila se i voda na plućima. Bio je u bolnici, ali su ga otpustili na kućno lečenje. Mora da nosi i pelene, pa moramo i to da kupimo. Ne znam šta bih vam rekla. Kola su nekako krenula nizbrdo i ne daju se zaustaviti. Moramo da budemo jaki i da se nadamo najboljem. Mnogo se zahvaljujemo ovim dobrim ljudima koji su nam poslali pomoć. Svaka para, posebno u ovakvim trenucima nam je dragocena – rekla je Dragana Zarić.
Budući da je glava porodice, Radomir težak srčani bolesnik, da majka Dragana ima psihičkih problema, a sestra Marija boluje od cerebralne paralize i da žive samo od tuđe nege i pomoći, što iznosi oko 90 evra, izlišno je i pominjati zašto je Zarićima svaki vid pomoći od velikog značaja. Podsećanja radi, zahvaljujući plemenitim čitaocima “Vesti”, njihovi dugovi za komunalije su namireni, imaju dovoljno ogreva i hrane. Iako su planirali da svaku donaciju koju dobiju pričuvaju za kupovinu krave, jer ne mogu večito da žive od tuđe milostinje, to za sada nije moguće zbog pogoršanja Radomirovog zdravstvenog stanja.
Pored Zarića, donacija plemenite B. G. iz Adelejda od 450 dolara, otišla je u ruke samohrane majke Snježane Plavšić Đurović iz Mahovljana kraj Laktaša, donevši ogromno olakšanje. Dar je, prema Snježaninim rečima, došao u više nego dobar čas.
– Istina je da smo sin Gregor i ja loše. Pored svih zdravstvenih problema, imao je upalu pluća, koju su zapustili. Zbog toga smo stalno kod doktora. Po tri puta dnevno ide na terapije, niti spavamo, niti jedemo, mada nema poboljšanja. Kod kuće isto ima terapije za to, ali ni tu ne vidim pomaka. Kako smo iscrpljeni od stalnih bolesti, ovo nas je totalno dotuklo. Situacija je baš nezgodna. Ne treba ni da spominjem da nam je ovaj rat u Ukrajini i Rusiji doneo veliko poskupljenje. Sve je poskupelo, pa ne znam ni kako ni sa čim dalje, a dete je sve veće Bogu hvala, ali sve mu više treba, a ja nemam odakle da mu omogućim – rekla je u dahu Snježana i dodala:
– Koliko nam ova pomoć znači, ne mogu vam rečima ni opisati. Hvala toj divnoj donatorki do neba što misli na nas i što nas ne zaboravlja. Njena dobrota ugrejala nam je ne samo srce, već i otklonila brigu da li ćemo imati za hranu i lekove. To nam je najpreče, jer smo potpuno iscrpljeni bolešću i nemaštinom. Nama zaista nema ko da pomogne, a živeti od tuđe milostinje nije nešto što bismo ikome poželeli. Zato hvala do neba svim dobrim dušama iz daleka, koje misle na nas, neka ih dragi Bog čuva. Oni su naša jedina snaga i sigurnost u ovim preteškim vremenima, koja za Gregora i mene predstavljaju poseban vid iskušenja.
Brine za oca
– Brinem za tatu, jer nije baš najbolje. Otežano diše, noću, ne može da spava od bolova u stomaku. Sve to prouzrokuju srčani problemi, a mama plače svaki dan i moli se Bogu da mu bude bolje. Dobio je novu terapiju, pa će opet morati na kontrolu. Sve to košta. Nadamo se da će do tada biti bolje – rekao je Radenko novinarima “Vesti”, koji sa roditeljima i sestrom živi u jednom sobičku nedovršene kuće.
Istina, plemeniti zemljaci širom sveta, među kojima i dobri sugrađani, mnogo puta su pomogli Zarićima kada su bili na ivici svake snage. Kako ističu, ne znaju ni sami šta bi bilo sa njima da nije bilo njihove dobrote i zahvalni su svakome ko je imao razumevanja za tešku situaciju u kojoj su se našli.
Srce popustilo, beda pokucala
Nesrećni Radomir Zarić (51) je do pre deset godina svoju porodicu izdržavao radom u preduzeću koje je bankrotiralo. Posle toga je nadničio, ali kad je srce popustilo, više nije bio sposoban za bilo kakav rad, što je celu porodicu dovelo u nezavidnu situaciju. Zbog bede, supruga Dragana je, u međuvremenu, psihički obolela. Žive u kući koju je podigao Radomirov otac, a samo je jedna prostorija osposobljena za stanovanje. I sve dok se nisu ozbiljno razboleli, Zarići nisu tražili pomoć. Međutim, kada je bolest uzela maha i dovela u pitanje opstanak cele porodice, više nisu imali kud. Srećom, dobri ljudi nisu ostali gluvi na njihove molbe, što dokazuju i novopristigle donacije.
