"Moram na liniju da branim državu!", govorio je Gordan lekarima nedugo pošto se probudio u bolničkom krevetu posle operacije.
Gordan Božić je u ratu bio heroj u najboljem smislu te reči. A u miru?
Gordan Božić danas plače. Ima 34 godine i plače svaki dan. Plače nad svojom sudbinom, svoje četvoro dece, svoje supruge…
Gordan Božić živi u jednoj napuštenoj vojnoj baraci u Vardištu kod Višegrada. On i njegova supruga Desanka su bolesni od najtežih bolesti, onih što banu posle rata i otmu čoveku san, mir i pogled.
U baraci, u kojoj ni skitnice ne bi zakonačile, Gordan i Desanka žive sa četvoro maloletne dece – sinovima Slađanom (11) i Srđanom (5) i ćerkama Željkom (9) i Mladenkom (7). Nemaju posao, nemaju prijatelja, nemaju nikoga ko bi im pružio ruke pomoći. Žive da bi preživeli! Njihova deca su bleda, neuhranjena i kad im neko bane u posetu uvek se sakriju ispod ćebeta…
Životi Božića ispisuju istinsku dramu, jednu od najvećih posleratnih u Bosni.
I više od toga: sudbina Božića je šamar njihovoj državi. Ali, čini se, taj šamar nikoga ne boli. U Srpskoj su svi ravnodušni prema sudbini Božića.
"Šuti, bolan, pa znaš koliko ima takvih sudbina", bio je jedan od odgovora koje je reporteru "Vesti" dao predstavnik jednog ministarstva Republike Srpske.
Božiće jedino vide čitaoci "Vesti", koji ih već godinu dana svojim donacijama pomažu.
Ali, čulo se. Čulo se da Božići dobijaju velike pare. Priča se i da su se obogatili, da štekaju pare za nekakvu kućetinu na Zlatiboru… Nije se čulo da Božići gladuju, nije se daleko čulo ni kad je Desanka u nervnom rastrojstvu polila muža vrelom vodom i oboje završili u bolnicama, a deca danima nisu izlazila ispod onih ćebadi, ali se pročulo da Božići dobijaju hiljade i desetine hiljada eura pomoći "od četnika i partizana iz Australije, Kanade i Evrope".
Čak i reporter "Vesti", koji je Božićima u nekoliko navrata nosio donacije čitalaca "Vesti" od po nekoliko stotina evra, nije uspeo da razuveri jednog Višegrađanina da Božići nemaju ni za hleb, a kamoli za kuću.
Gordan i Desanka jesu bolesni, uhvatio ih je u kandže bosanski sindrom, ali su, ipak, malo zdraviji od onih koji ne vide njihovu bolest, siromaštvo i beznađe.
Sudbina Božića je najveće pitanje za sve one koji u BiH brinu o ljudima. Sudbina Božića iz Vardišta i još hiljade ratnih heroja, a poratnih stradalnika je, možda, veće pitanje i od svakog drugog pitanja u BiH.
Neće, valjda, biti da je važnije ko sedi između Omera i Mila u trećem redu zdesna.
