Svaki put kada Ilija Miki Vujović iz Pariza dođe u otadžbinu, iskoristi priliku da svrati i do beogradskog dopisništva “Vesti” kako bi doneo lekove za bolesne zemljake. Izuzetka nema ni ovog puta. Tako je ovaj skromni i neumorni humanista, srca velikog poput zemlje u kojoj je stekao penziju, doneo punu kesu lekova za bolove i pumpice sa aparatom za astmu.
U međuvremenu, u rodnom Lovćencu podelio je lekove Danici Dabović, astmatičaru, a njenom sinu lekove za dijabetes, iglice i lek za čuvanje želuca.
– Nažalost, mnogo je bolesnih ljudi u Srbiji, koji često ne mogu da izdvoje novac za najosnovnije lekove i lečenje. Tuga je koliko sirotinje i bolesnih ljudi i dece ima. Verujem da je to ujedno i posledica NATO bombardovanja. Iako sam penzionisani medicinski radnik i dalje se susrećem sa ljudima i decom obolelom od najtežih malignih bolesti, a njih je sve više. Nije teško onda zaključiti šta je uzrok tome. I ovog puta sam doneo najviše lekova za hronične bolesnike, koje sam pripremio zajedno sa prijateljima iz Pariza. Nažalost, velika besparica u Srbiji ljudima onemogućava mnogo toga, a posebno socijalno ugroženim kategorijama. Zato se nadam da će ovo što sam doneo pomoći bar nekim štićenicima Humanitarnog mosta – rekao je ovaj iskusni medicinski radnik, koji je radni vek okončao u Parizu, gde je pre skoro četiri decenije otišao iz rodnog Lovćenca.
Sve to vreme donosio je deficitarne medikamente zemljacima, a kasnije i štićenicima Humanitarnog mosta. Tokom aprila, plemeniti Miki je ugostio u Parizu i našeg vrsnog dečijeg hematoonkologa sa Instituta za majku i dete, dr Dragomira Đokića, tokom kongresa na kome su se okupili vrsni stručnjaci iz ove oblasti.
– Dr Đokić je bio oduševljen kongresom. Mi iz dijaspore smo mu obezbedili put, ležaj i sve što je trebalo, kad naša država to jednostavno ignoriše i kaže da nema novca. Mnogo sam zahvalan Radi Aleksić i njenom suprugu Miću iz agencije Fudeks koji su ga lepo dočekali i pomogli njegov dolazak u Pariz, kao i Dragoljubu Furnigiću, koji je obezbedio noćenje i mnogim drugim koji su ga lepo dočekali. Istina, dr Đokić je jedini bio iz Srbije. Pratio sam ga i pomagao mu kao prevodilac, ali činjenica je da je imao i sam priliku da se uveri koliko kasnimo za svetom po pitanju lečenja dečijih malignih oboljenja. Negde čak imaju i lekove za hroničnu leukemiju i može im se znatno produžiti život. Ovom prilikom zahvalio bih se i mom sugrađaninu gospodinu Furnagiću koji je bio na raspolaganju za naš prevoz – istakao je Ilija Miki Vujović, sekretar Kluba Kozara iz Pariza.
Lekovi za bolnicu
Medikamenti koje je plemeniti Ilija Miki Vujović dostavio u beogradskom dopisništvu “Vesti” za nekoga kome je to najpotrebnije, narednih dana biće uručena za Opštu bolnicu Pasjane. Više o uručenju ove pomoći, ali i prethodno pristigle donacije iz Australije, naši čitaoci moći će da pročitaju u jednom od narednih izdanja našeg lista.
