Naime, naučnici sa Univerziteta u Sidneju dugo su proučavali zašto nekim ljudima treba analgetik i pre nego što sednu na zubarsku stolicu, dok neki sportisti mogu da ostanu na terenu i sa slomljenom rukom.
"Mozak je sposoban za predivne stvari na osnovu doživljaja onoga što radi telo i rizika kojem je ono izloženo", kaže profesor Lorimer Moselej i dodaje da su proučavanja bola pokazala da oštećenje tkiva nije ni neophodno ni dovoljno da bi izazvalo osećaj bola.
Moselej je sa saradnicima u nedavnom projektu objavljenom u časopisu "Current Biology" otkrio da veličina otoka na ruci utiče na doživljaj bola.
Deset osoba sa otečenom rukom gledalo je svoje udove kroz čašu koja ih je uvećavala ili smanjivala.
Ako je ruka izgledala veća pacijentov doživljaj bola bio je jači, a kada je otok bio veštački smanjen i stvarna oteklina je splasnula, pa je pacijent osetio manji bol.
Odgovor je, čini se, u tome da mozak reaguje na unos podataka i prema tome se i ponaša, što navodi na zaključak da kada se idući put udarite u glavu ne gledajte se u ogledalo i ne čudite se veličini otoka.
