Bol i tuga za malim anđelom ne prestaju

0

Dom zavijen u crno: Porodica Trajković
 

Ove priloge nedavno smo uručili ocu preminule devojčice, Draganu Trajkoviću i njegovoj porodici: supruzi Snežani, ćerki Sari (15) i sinu Lazaru (14). Kako kažu Trajkovići, dobro će im doći da pokriju deo nagomilanih troškova oko sahrane i davanja parastosa.

– Hvala tim dobrim ljudima. Izgubili smo naše zlato, naš ponos… Zdravlje, a pre svega psiha, su nam popustili, ali nadamo se da ćemo se izvući, kako bismo mogli da joj odlazimo u večnu kuću, da suzama olakšamo bol i da njenu sestru i brata izvedemo na put – kaže Dragan.

 

Ne zaboravlja nikoga

Dragan se posebno zahvaljuje svima u zemlji i inostranstvu koji su slali pomoć, izrazili saučešće i podelili bol sa njegovom porodicom.
– Mnogi su se javljali, posebno iz inostranstva. Bojim se da ću nekog da ispustim, to je sigurno, ali unapred se izvinjavam. Spomenuću one koji su mi sveži u pamćenju i kojima upućujem jednu veliku zahvalnost za pomoć i reči utehe. To su: penzioner Petar iz Kanade, Predrag Durković iz Italije, Jovanka iz Švajcarske, Miki iz Graca, Božica iz Nemačke, Željko Spadić iz Nemačke, izbegla lica iz Bosne koja žive u Čikagu, mnogo njih iz Švedske, iz Francuske i mnogo, mnogo drugih… – navodi Dragan.

Zatekli smo ga kod kuće u postelji, jer je prethodne noći imao srčani napad i bio u bolnici.

– Sve se dogodilo brzo. Srce je toliko jako lupalo, da to nije bilo normalno. Podizao mi se grudni koš, mislio sam gotovo, izleteće iz grudi. Ne spavam. Anastasijin lik mi je stalno pred očima, pa ne mogu da nađem mir. Od decembra 2012, kada se javio tumor hordom na njenom licu, nismo imali mira i dobro je što još trajemo i živimo. Supruga Snežana se prepolovila, nema ni, čini mi se 40 kilograma. Tuguje, plače… Čini mi se umrećemo od tuge – kroz plač priča Dragan.

Imao je lakši infarkt, ali ne haje. Vremena za lečenje nema, jer svakodnevno obilazi večnu kuću svog deteta, kako bi mu bilo lakše.

– Stalno nam je u mislima pitanje da li je moglo drugačije da bude? Sve je nastalo lošom procenom lekara u Nišu. Operisali su sinuse, pa preporučili homeoterapiju. Lekari su nam u Beogradu rekli da hometerapija nikako nije smela da se daje. A, nesrećno moje dete primilo je četiri. Sakupljam celokupnu dokumentaciju. Nemamo mira, hoćemo da tužimo nesavesne lekare. Ne znam šta ćemo, ali nešto moramo da učinimo, da bar malo umirimo savest – kaže Dragan.

Ni ćerka Sara, koja pohađa 8. razred, ne može trenutno sa pažnjom prati nastavu i stalno sanja sestricu Anastasiju:

– Sve mislim ući će u sobu, jer sve me podseća na nju. Ujutru gledam da je vidim u krevetu, a nje nema. Tako sam tužna. O, Bože…
Bol izbija iz svakog kutka sobe u domu Trajkovića. Tuga se uselila i para vazduh, koji otežava disanje. Ispraćaju nas svi suznih očiju. Sin Lazar, stoji kod vrata, navaljen rukama sakriva nadošle suze i žal za voljenom sestricom…

 

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here