Svega tri meseca od rođenja ćerke Mitre, voditeljka Jutarnjeg programa TV “Prva” Bojana Ristivojević (33) vratila se na male ekrane, doduše uz skraćeno radno vreme. Svakog petka, od 31. decembra, publika ponovo može da prati vedru Šapčanku, koja uz pomoć i razumevanje kolega za sada odličo usklađuje posao i majčnstvo.
Uspeh na oba fronta Bojani obezbeđuje blistav osmeh i pozitivnu energiju, a otkrila je da dobroj organizaciji doprinosi i to što joj se odmah po porođaju u stan uselila majka, koja unuku obožava i u svemu joj ugađa. Bojana je radosna što bake i deke uečstvuju u Mitrinom odgajanju, mada priznaje da se u stanju panike najčešće konsultuje s rođenom sestrom Jovanom. U dogovoru sa emotivnim izabranikom, čje ime, ni zanimanje ni ovog puta nije želela da otkrije, svoju mezimicu je nedavno i krstila u manastiru Kaona, i to na dan porodične slave.
Da li je bilo preko potrebno da se na male ekrane vratite svega tri meseca nakon rođenja ćerke?
– Odluku sam donela kako bih i sebi i ćerki dala malo prostora. Za sve ovo vreme, svega nekoliko puta smo bile razdvojene, a prijatelji i članovi porodice kritikuju me jer je ne ispuštam iz ruku i kažu mi da sam je razmazila. Iako u tome ne vidim ništa loše, i beskrajno sam srećna što mogu ljubavlju da razmazim svoje dete, ipak sam odlučla da poslušam savete i ranije se vratim na televiziju. Jutrarnji program “Prve” traje od 6 do 10 časova, kada Mitra obično spava, što mi je bio dodatni podstrek. Znajući koliko volim svoj posao, kada sam kretala na trudničko bolovanje, svi na televiziji su se šalili kako ću se 31. decembra vratiti da radim, i da jutarnji program prave za mene. I na kraju se stvarno tako i dogodilo. Objediniti privatni i profesionalni život tako da nijedan ne trpi, i da na oba polja budete uspešni, najtačnija je definicija sreće.
Koliko ste se promenili otkako je devojčica došla u vaš život, da li ćete poslu drugačije pristupiti?
– Za gledaoce ću i dalje biti ona stara Bojana, vedra, nasmejana, uvek tu za njih. Sa istim željama i ciljevima, samo s novim prioritetima. Majčinstvo mi je oplemenilo život, udahnulo doživljaj bezuslovne, iskrene ljubavi koju može da oseća jedino roditelj prema svom detetu. S druge strane, i posao mi ostaje važna stavka. Da mi nije jedan od prioriteta, ne bih ga ni radila. Ništa ne radim polovično. Volim da se maksimalno posvetim i vidim rezultat rada. Zato sam u dogovoru s kolegama i pristala da se vratim dok je Mitra još vrlo mala.
Svojevremeno ste izjavili da je posao kojim se bavite izuzetno stresan, a da to niste želeli dugo sebi da priznate. Da li to znači da stres odlično podnosite te da su znaci tokom trudnoće došli kao upozorenje?
– Ekstroverna sam i mislim da mi je pozitivan pristup svakoj situaciji urođen, ako je tako nešto uopšte moguće. Ne bojim se da pokažem osećanja, da kažem kad sam ljuta i viknem, zaplačem kada sam tužna ili se glasno nasmejem kad sam srećna. Zbog takvog karaktera, stres podnosim dobro, jer nisam neko ko dopušta da ga nešto izjeda iznutra, da ćuti i pati. Naravno, i ja imam loše dane, u trudnoći sam ih takođe imala, možda i više nego inače. Ali sve prođe. Čim pogledam Mitru, shvatim da postoji mnogo više stvari na kojima treba da budem zahvalna nego onih za kojima bih žalila. I to me gura napred.
Jeste li dobro promislili na koji način ćete uskladiti višečasovni TV angažman sa obavezama oko naslednice?
– Mitra konstantno traži pažnju i interakciju. Već sad pokazuje karakter i to me mnogo raduje. Jedno vreme smo se svi u kući jedni drugima obraćali pevajući, jer se ljutila kad god bismo normalno govorili i to je svima bilo smešno. Za sada ću raditi samo petkom, četiri sata, a zahvaljujući kolegama od kojih imam punu podršku i razumevanje, dobar deo posla moći ću da uradim i od kuće. Moj izostanak Mitra neće ni primetiti.
Da li ćete za nekoiko sati odsustva u te svrhe angažovati bebisiterku? Kako ćete se uskladiti oko dojenja, poznato je da male bebe jedu na dva sata?
– Mitra sada jede na tri-četiri sata, dok uveče spava po sedam-osam sati, i to u kontinuitetu. Dojim je, ali i pored toga joj dajemo i dohranu. Moja majka Olga je prešla kod nas da živi čim sam se porodila, tako da je beba u sigurnim rukama dok završavam druge obaveze. Bezbrižna sam iako na nju mislim svakog minuta kada smo razdvojene.
