Crnogorski pevač Bojan Marović karijeru je počeo debitantskim nastupom na “Sunčanim skalama” 2002. godine sa pesmom “Više te nema”. Iako mu je ovo bio prvi javni nastup, Bojan je odneo pobedu u “Večeri novih zvezda”, pesma je postala hit, a on je preko noći postao miljenik devojčica.
Festival “Sunčane skale” ove godine održaće se krajem juna i tim povodom za naš list obratio se direktor Turističke organizacije, Đorđe Stanojlović:
– Festival će se prvi put nakon više od sedam godina održati u Herceg Novom. Svi pamtimo „Sunčane skale”, festival koji je bio svojevrsni brend ovog grada. Nadamo se, odnosno, sigurni smo da će i ovaj („Naše more, naše skale”) to biti. U organizaciji „Adria TV” i „Radija S” okupiće se brojne zvezde domaće scene. Ta lista će biti objavljena u narednom periodu – rekao je Stanojlović.
Sada je Bojan otkrio kako je to vratiti se na mesto gde je započeo karijeru, kao i mnoga druga interesantna dešavanja iz njegovog života.
Karijeru ste započeli na festivalu “Sunčane skale”, a sada se posle 20 godina opet vraćate na isto mesto?
– Ovaj festival “Naše more, naše skale” je nastavak jedne priče gde smo počeli naše pop karijere jer je sve krenulo odatle. Dokazalo se da bez festivala pop muzika ne može da opstane.
Kakve emocije u Vama budi pomenuti festival?
– U tom trenutku moj život se lomio, odnosno da li sam dovoljno dobar za to ili nisam. Ljudi su govorili da sam sjajan u tome, ali nikad to nisam tako gledao. Imao sam 18 godina, nisam znam ni gde idem, ni šta radim, ali sam se uvek držao toga da dam sve od sebe. Tako radim i dan danas. Pesmom “Više te nema” uvek zatvaram koncerte jer mi je ona dala početak.
Prošlo je 20 godina od Vašeg prvog javnog pojavljivanja, zapitate li se nekad “Uh, kako sam mator”?
– Imam 37 godina, a 20 godina se bavim muzikom. To ne ide baš ruku pod ruku. Sve to ima neku svoju priču i svoju distancu. Jedina vodilja mi je muzika.
Više od pola života živite u Beogradu. Kada bi se prijavili za Evroviziju, da li bi ste predstavljali Srbiju ili Crnu Gori odakle potičete?
– Imam crnogorsko državljanstvo tako da mogu samo Crnu Goru predstavljati. Bio sam lenj da postanem srpski državljanin.
Kakvo mišljenje imate o Konstrakti, predstavnici Srbije na Evroviziji?
– Na celom RTS-ovom festivalu smo imali desetak stvarno dobrih pesama i koga god da su izabrali ne bi pogrešili. Ali, Konstrakta je definitivno neko ko je drugačiji od svih i to je enla egzotika za Evrosong. Što da ne, meni je to u redu. Mnogo je to dublja priča, predstavljanje pandemije i svega onoga kroz šta smo prošli.
Svojevremeno ste govorili da ste imali problema sa menadžerima, pa je bilo situacija kada ste padali i u depresiju?
– Svi su. Mislim da ne postoji neko ko ih nije imao. Sve vam je to sastavni deo života. Tu sam zato što sam istrajao u svemu tome. Kao muzičar morate da stvarate i da se borite. Nekada imate više, nekad manje. Poenta je samo da budete ono što jeste i ono što su vam ljudi dali, a meni su dali krila. Bio bih bezobrazan i nevaspitan kada bih krenuo u nekom drugom smeru da budem ono što nisam.
Da li je tačno da ste u tom periodu jeli burek iza trafike?
– Ne. Jeo sam sendvič (smeh).
Dosta poznatih Crnogoraca su se proslavili u Beogradu, među kojima ste Vi, Vlado Georgiev, Sergej Ćetković, Niggor… U kakvim ste odnosima privatno?
– Daj Bože da nas sve ne sastavite jer se ne bi razdvojili pošto se retko gledamo (smeh). Toliko mi je drago kad vidim moga Serdžu i Vlajka. Razlika je samo u par godina trajanja.
Kažu da Crnogorci mnogo piju, a Vi?
– Ne spadam u to. Ja sam taj koji posle druge čaše ide “juriš”.
Znači, Vlado Georgiev Vas nikada nije naterao da popijete više od onoga što možete?
– Ne, ne. Ne može niko da me tera, a Vlajko je neko ko je vrlo vaspitan čovek.
Poznato je da je Beograd centar za muziku, delite li to mišljenje?
– Centar je u tebi. Karijeru sam počeo u Herceg Novom, a nastavio u Beogradu. Može neko da vas stavi u sred Njujorka sa najboljim producentima, a ako niste spremni za to onda ne može da vas spasi nijedna produkcijska kuća. Ako se nađete u velikom gradu, u pravo vreme i na pravom mestu onda je to to.
Primećujemo da ste prilično popravili izgled, kako ste smršali?
– Dignem se ujutru rano, popijem kafu i krenem na traku na trčanje.
Da li ste bili depresivni kad ste bili nezadovoljni izgledom?
– Nisam, samo sam neko ko voli da jede. Bez obzira na to što i sad treniram, ja i dalje pričam o hrani. Volim domaću kuhinju, sve što je masno i nedostupno meni je drago
Da li ste se ikada pokajali što ste tešku životnu priču ispričali javno?
– Nisam, to je samo još jedan trenutak da ljudi shvate da nije sve med i mleko.
Zbog čega pevači kriju prošlost?
– Očigledno imaju razlog i boje se.
Vraćaju li Vam se emocije iz perioda kada Vam je bilo teško dok Vas ispituju o tome?
– Život je takav kakav jeste. Kad se ugase kamere i kad odete u četiri zida, živite isto kao i ja. Kad počne ta tišina onda počnete da razmišljate.
Da li Vam je kosa od stresa opala?
– Verovatno jeste. Jedno jutro sam se probudio i eto…
Miljenik ste žena, pa da li se nešto promenilo na ljubavnom planu?
– Nisam se oženio, ali bio bi red da se i to desi. Mislim da bih najviše usrećio majku. Imam devojku i nije iz javnog sveta. Tek smo ušli u vezu.
Plašite li se braka?
– Ko se ne plaši braka (smeh). Bilo bi lepo, ja živim za taj trenutak da se ostvarim kao tata i da imam puno klinaca. Čak sam razmišljao i o usvajanju dece i sigurno ću to uraditi i usrećiti nekog.
