Bojan Živković iz Kragujevca je bivši osuđenik koji je više puta osuđivan za mnoga krivična dela. U emisiji “Iza brave” on govori o iskustvima iz zatvora.
Zabela je bilo mesto gde je otišao na odsluženje kazne. Kako ističe Bojan, tamo su ga dočekali i rekli mu da mora da ide u 7. paviljon.
“U 7. paviljonu su teški uslovi za život. Nema vode na drugom i trećem spratu. Drugovi su mi rekli kako treba da izbegnem na svaki način da izbegnem 7. paviljon, jer je to zatvor u zatvoru”, naglašava on.
“Ja sam dobio batine bez razloga od komandira i to je faktički bio “prolaz” za mene. Valjda su mislili da sam dobio svoju “porciju” i da nema potrebe da me dalje maltretiraju”, ističe Bojan i dodaje:
“Nakon svega što sam proživeo sada više cenim miran život i porodicu”.
Bojan je kazao i to da, kada je prvi put ušao u zatvor pomislio je da je ovo pravi pakao. Uslovi u zatvoru su teški. Bio je tučen, bol je bila tolika da je pomišljao i na samoubistvo.
“Kada sam došao tamo tukli su me komandiri od večere do večere. U jednom trenutku sam razmišljao da li da se ubijem ili da me ubiju. Pitao sam ih šta sam uradio, ali su oni samo ponovili “ćuti i budi poslušan”, rekao je on.
Bojanova majka, Svetlana Živković, ispričala je koliko je sve to bilo bolno za celu porodicu:
“To je bio stravičan trenutak u mojem životu”. Došli su ljudi da me pitaju gde su Bojan i Nenad, a ja nisam znala. Onda su došli ljudi i rekli mi da su uhapšeni. Bila sam u šoku nekoliko dana, a onda sam krenula da se borim, a i došli su ljudi da me bodre. U jednom momentu tu je stradala ne jedna, nego tri porodice – dodaje ona. Bilo mi je mnogo teško”, ispričala je Bojanova majka i dodala:
“On je psihički pao u zatvoru. Suprug i ja smo krenuli da ga obilazimo svakih 15 dana. To mu je dosta pomoglo”.
Kriminolog Dobrivoje Radovanović, takođe je prokomentarisao situaciju u zatvorima. On je istakao da uslovi u zatvorima moraju da se promene. Iako tamo rade psiholozi, pedagozi, kako on ističe, situacija je teška jer ne može jedan psiholog da kontroliše hiljadu ljudi.
“Moramo drastično da menjamo uslove rada stručnjaka kako bismo promenili i uslove u zatvorima i kako bi bilo napredka”, kaže kriminolog.
Nastavljajući svoju priču, Bojan ukazuje i na to kako ga je vaspitačica u zatvoru tretirala. Dok su ga tukli, rekao je, vaspitačica iz 7. paviljona je šetala. Takođe, on naglašava činjenicu da je ona bila lepuškasta i jedina žena u tom delu, pa su mnogi trčali kod nje kako bi imali kontakt sa ženskom osobom.
“Ja nikada nisam otišao kod nje, a čuo sam da je drugima pretila. Shvatio sam da ne mogu da očekujem nikakvu pomoć ni od vaspitača, ni od komandira i nikada se nikome nisam obratio za pomoć, kaže on i dodaje: “Shvatio sam da sistem uopšte ne radi i da nema svrhe očekivati pomoć”, rekao je.
Za Bojana je najteži trenutak bio kada mu je dolazila supruga sa ćerkom. Ćerka je imala samo sedam godina, a videla je svog oca sa lisicama na rukama. Sa druge strane, šokantna je činjenica da je njegova žena, takođe, bila maltretirana.
“Ja sam počinio krivično delo. Zašto moja porodica da ispašta? Moja supruga, kada bi dolazila, skidali su je do gole kože”, ističe Bojan.
Sa druge strane, prema rečima kriminologa Zlatka Nikolića, u zatvoru nije teška robija kao takva, već robijaši.
“Nije teška robija, teški su robijaši. Ta izreka objašnjava sve. Čovek kada je u zatvoru ne zna ko je preko puta njega i šta je spreman da uradi. Pored uskraćivanja slobode i autonomije, jer možeš da radiš samo šta ti dozvole, i to neznanje ko je čovek preko puta je jedan od glavnih strahova kod zatvorenika”.
Bivši zatvorenik Bojan Živković se, dalje, osvrnuo i na situaciju u sobama gde se nalaze silovatelji. Kako on naglašava, to su zapravo sobe gde se šalju neposlušni. To je najteža kazna za zarobljenike.
“Tamo su slali neposlušne kako bi ih ovi mučili i svašta im radili. Tako su kažnjavali i toga sam se najviše plašio, samo da me ne pošalju tamo. Oni tamo naškode čoveku. Siluju ga, muče ga, biju ga, zlostavljaju ga – sa neskrivenim užasom objašnjava Živković i dodaje:
“Imao sam situaciju da je dečko izašao iz sobe i rekao. Mene su silovali ovde. To rade komandiri, tako mu zagorčaju život. Tako ga kazne, pošalju ga u sobu gde će da ga siluju. To je najveća kazna po meni. Biju te i to zaraste, ali ovo ne može da zaraste”.
Ožiljci iz zatvora nikada neće zarasti.
